Pregovori o minimalnoj zaradi za 2024. u okviru Socijalno-ekonomskog saveta trebalo bi da počnu sredinom avgusta. Stavovi sindikata i poslodavaca ponovo su prilično udaljeni.
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) insistira da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, naglašavajući visoku inflaciju. Sa druge strane, Unija poslodavaca Srbije (UPS) smatra da treba težiti dogovoru koji će sačuvati radna mesta. Sindikalci kažu da budući da radnici ne mogu da od svoje zarade podmire troškove potrošačke korpe, moraće „malo da zakuvaju“ i da „podignu temperaturu u radničkoj klasi Srbije“. Poslodavci kažu da bi cena minimalca i potrošačke korpe bila već izjednačena da je to moguće.
Utvrđivanje minimalne cene rada
Socijalno-ekonomski savet najkasnije do 15. septembra tekuće godine utvrđuje visinu minimalne cene rada koja se primenjuje od januara naredne godine. Ukoliko to telo ne donese odluku u roku od 15 dana od početka pregovora, konačnu reč ima Vlada Srbije u narednom roku od 15 dana.
Da bi se utvrdila minimalna zarada, uzimaju se u obzir šest parametara:
- egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe
- kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada
- kretanje stope rasta bruto domaćeg proizvoda
- kretanje potrošačkih cena
- kretanje produktivnosti
- kretanje prosečne zarade u Srbiji.
Stanje uoči pregovora o minimalcu
Minimalna zarada u 2023. godini se kreće oko 40.000 dinara. Sa druge strane, minimalna potrošačka korpa je oko 50.000 dinara. Euronews Srbija podseća da je 2022. godine minimalac iznosio 35.000 dinara, a potrošačka korpa 45.000 dinara. Godinu dana ranije, minimalac je bio 32.000 dinara, a minimalna potrošačka korpa 40.000 dinara.
Uoči najave novih pregovora oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je rekao da će od 1. januara 2024. godine minimalac biti oko 400 evra. U SSSS smatraju da bi prvo trebalo završiti pregovore o dodatnom povećanju minimalne zarade za ovu godinu. Unija poslodavaca Srbije podseća da nije praksa da se pre početka pregovora spominju iznosi minimalne cene rada. Najava predsednika možda je, kažu, nekakav stav Ministarstva finansija čiji su predstavnici u pregovaračkom timu za utvrđivanje minimalne cene rada.
Stavovi sindikalaca o minimalcu
Ako bi minimalac od januara bio povećan na 400 evra, odnosno na oko 47.000 dinara, to bi bilo povećanje od 17,5 odsto. U SSSS upozoravaju da će inflacija do kraja godine u proseku iznositi najmanje 12 odsto i poručuju da radnici sa zaradama ne mogu normalno da žive i da izdržavaju porodicu.
„Predsednik Srbije, čiji to nije zadatak, obaveza i dužnost, jednostavno izađe i kaže koliki će biti minimalac. Ako mi pregovaramo sa poslodavcima, a znamo da je Vlada ili država najveći poslodavac, onda ne želimo da budemo paravan ili maska takvoj igri, da mi jednostvano sednemo da pregovaramo, a pre nego što smo seli, već znamo koliki su parametri i kolika je cena ili koliki je maksimum i minimum“, kaže Zoran Marković, potpredsednik SSSS i predsednik sindikata metalaca.
Zakon o radu, podseća Marković, jasno predviđa da treba da se radi korekcija minimalne cene rada kada dođe do poremaćaja bilo kog od parametara. Sindikati su dokazali da ima razloga za korekciju. Međutim, predstavnici Vlade su imali „imali šum u komunikaciji“, a poslodavci traže benefite i smanjenje poreza ili opterećenja na doprinose. Zato, smatra Marković, socijalni dijalog uopšte i ne postoji.
„Mi samo odemo na sastanak, oni nam objasne šta je Zavod za statistiku izbacio, šta je njihova procena. Juče je guvernerka rekla da će inflacija da bude osam odsto, a ja bih je zamolio da ponovo ode u prodavnicu jer zadnji put kad je bila iznenadila se koliko košta kafa. Sada će sigurno da se iznenadi koliko košta rezani hleb, jogurt, kilogram esa. To je realnost. Kad radnik Srbije uđe u prodavnicu on treba da sabere, a on se oduzme od porasta cene“, kaže Marković.
Podizanje temperature
Marković kaže da članovi sindikata traže od rukovodstva da se „podigne temperatura“.
„Ovde jednostavno ne može to da se reši samo na pregovorima. Mora da se digne glas radnika, od baza da se krene ka vrhu. Definitivno, ovde se stvara veštačka slika da je sve dobro“, rekao je.
U minimalnoj potrošačkoj korpi, navodi Marković, najviše ima krompira, kupusa, jabuka… Svega 130 dinara predviđeno je za obrazovanje dece radnika ili samih zaposlenih u Srbiji.
Ti parametri i odnosi modaju malo da se promene, kaže Marković. Nije dovoljno da radnik u Srbiji radi za minimalac od 38.000 do 42.000 dinara, budući da je 230 dinara cena po radnom satu. Vreme je da radnici dignu svoj glas, smatra potpredsednik SSSS.
Stavovi poslodavaca o minimalcu
Svakako će biti povećanja minimalne cene rada smatra Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca. Unutar Unije se razgovara koje povećanje bi bilo optimalno – da privreda ne pretrpi veće posledice i da se zadrži puna zaposlenost.
Kaže da su u UPS i ove godine sproveli istraživanje stavova poslodavaca po pitanju visine minimlane cene rada. Još nisu objavili rezultate. Ljiljana Pavlović kaže da i do sada, „svaki put kada smo pitali poslodavce da li su za rast minimalne cene rada, uvek jesu bili za to“.
Naglašava da očekuju da će imati dovoljno razumevanja i od sindikata i od države. Nada se da neće ponovo država donositi odluke o tome kolika će biti visina mininalne cene rada zbog nerealnih očekivanja sindikalaca.
Srpska privreda nema kapaciteta da izjednači minimalac sa minimalnom potrošačkom korpom
Zahtev sindikata da se izjednači minimalna zarada sa minimalnom potrošačkom korpom nije ništa novo, kaže Pavlović. Podseća da je još pre svih kriza postojao dogovor u okviru Socijalno-ekonomskog saveta da će se težiti ka tome.
„Nismo previše daleko ali nismo ni blizu, da je bilo lako izjednačiti minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom, svakako bismo to do sada i uraditi. Ekonomski parametri su takvi da je prilično teško takvo pomeranje izdržati. Zapravo, naša privreda ne bi imala kapaciteta da izjednači. Mi pričamo ovde o onoj kategoriji poslodavaca koji su gotovo na ivici, pričamo o onim ljudima koji realno mogu da zbog povećanja minimalne cene rada ostanu bez posla. Svima nam je u interesu da postignemo neki dogovor koji će održati punu zaposlenost i sačuvati postojeća radna mesta i poslovdavce u nekom statusu održivog poslovanja“, rekla je Pavlović.
Gotovo je nemoguće razgovarati o nekom održivom rastu, ne samo minimalne cene rada, nego i plata generalno, a da se ne govori o onom aspektu koji se odnosi na visinu troškova koji poslodavci imaju, kaže Pavlović
„Sa aspekta toga da stalno rastu potrošačke cene, rastu cene i sirovina, i poslodavcima je sve komplikovanije da dođu do određenih sirovina da bi mogli da održavaju svoje poslovanje. Njima se takođe troškovi povećavaju. Nije realno očekivati da će im promet ostati isti ako cene njihovih proizvoda i usluga konstatno rastu. Tu se prave neki kompromisi u kojima bi svaka strana trebalo da ima dovoljno razumevanja da se nađe neko pravo rešenje“, zaključuje Ljiljana Pavlović.
Izvor: Euronews