Rast prinosa privatnih penzionih fondova u Srbiji

Rast prinosa privatnih penzionih fondova u Srbiji

Privatni penzioni fondovi imali su lane više nego dobru godinu, jer su ostvarili prinos od 13,5 odsto na uloženi novac, piše Politika.

Ovakav rezultat ne samo da je rekordan za njih već je i najbolji u istraživanju koje je sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) među 80 zemalja članica i nečlanica. S obzirom na to da su članice OECD-a neke od najrazvijenijih ekonomija, pomenuti rezultat je još bolji.

Dobrovoljni penzijski fondovi postoje već deset godina, a prinos četiri fonda sa sedam fondova (što znači da neka društva imaju po dva fonda) od početka poslovanja je nepunih deset odsto.

Kod njih štedi deset odsto zaposlenih, odnosno 182.000 građana. Broj članova je nešto veći, oko 250.000, a ova razlika nastala je zato što svi oni koji su jednom postali članovi i uplaćivali novac nisu to i nastavili, tako da se vode kao članovi.

Dobrovoljni privatni penzijski fondovi su jedan od mogućih vidova štednje za penziju. Svaki fond ima donju granicu za doprinose, iznos uplate precizira se ugovorom o članstvu, a obično se radi o mesečnim uplatama.

Doprinos u fondove uplaćuju ili sami građani koju mogu biti i nezaposleni, i poslodavac u ime i za račun zaposlenog. Oko dve trećine uplata idu na teret poslodavaca. Uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa se plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 5.500 dinara po zaposlenom mesečno.

U 2006. godini, kada su dobrovoljni penzijski fondovi započeli poslovanje, poreska olakšica je iznosila 3.000 dinara i od tada se vrši usklađivanje tog iznosa s visinom inflacije u prethodnoj godini.

Zbog toga je uobičajeno da se članovi fondova, pri opredeljivanju za visinu mesečnih uplata u penzijske fondove, rukovode utvrđenom visinom neoporezivog iznosa, pa i prosečan iznos mesečnog doprinosa po članu fonda kontinuirano raste od osnivanja dobrovoljnih penzijskih fondova.

U privatnim penzijskim fondovima akumulirana je imovina od oko 31 milijarde dinara, što svakako nije velika količina novca, pogotovo ukoliko se ima u vidu da slični fondovi u svetu upravljaju sa imovinom vrednom 38.000 milijardi dolara.

Najviše za privatnu penziju štede građani u životnom dobu od 40 do 49 godina i njih je više od trećine u ukupnom članstvu.

Nataša Marjanović, član Izvršnog odbora Đenerali Osiguranja kaže da je imovina fondova u konstantnom porastu i da je ova vrsta štednje potreba, a ne luksuz, posebno imajući u vidu situaciju sa javnim penzionim sistemom.

„Od početka poslovanja svim članovima preporučujemo da malim uplatama u dugom vremenskom periodu obezbede svoje prihode za penziju. Na primer, član fonda koji je od 2006. godine počeo da uplaćuje maksimalni neoporezivi iznos i kojem je poslodavac uplaćivao isti iznos, danas na svom ličnom računu ima 1,7 miliona dinara, što je gotovo 14.000 evra.“

„Članovi koji su odmah prepoznali neophodnost i prednosti štednje u dobrovoljnom penzijskom fondu sada imaju veću ušteđevinu nego što su očekivali. Uz stabilan kurs i nisku inflaciju, naši članovi imaju i visoke realne ostvarene prinose“, kaže za Politiku Nataša Marjanović.

Snežana Ristanović, direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Rajfajzen future, ukazuje na sve veću ulogu ovih finansijskih institucija za obezbeđivanje budućih penzija zaposlenih i dugoročno održivih i sigurnih penzijskih sistema. To je posebno važno za zemlje u kojima se granica za odlazak u regularnu, državnu penziju stalno pomera naviše, dok se istovremeno procenat starijeg stanovništva u ukupnoj populaciji povećava.

„Srpski dobrovoljni penzijski fondovi, sa ostvarenim realnim prinosom od 13,5 odsto, ostvarili su najbolji rezultat u 2015. godini, na nivou svih privatnih penzijskih fondova koji posluju u zemljama članicama OECD i zemljama koje nisu članice ove organizacije“, kaže Ristanovićeva.

Inače, države je propisala u šta dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji mogu da ulažu prikupljena sredstva svojih članova, a to su uglavnom državne obveznice.

Uprkos lanjskom rastu prinosa udeo imovine svih fondova u srpskom BDP je jedva 0,7 odsto, dok u Danskoj, na primer, ovaj procenat premašuje 200 odsto tamošnjeg BDP, u Holandiji to je na nivou od 180 odsto, u SAD 130 odsto, u Slovačkoj 11 odsto.

Inače, podaci studije OECD-a pokazuju da nisu svi privatni penzijski fondovi iz država obuhvaćenih istraživanjem poslovali pozitivno. Negativni prinos imali su u Rusiji i to dva odsto, a u Brazilu gotovo pet odsto.


Preporučujemo za čitanje na ovu temu:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *