Čovek koji je popularisao Plave zone – male zone širom sveta u kojima ljudi često dožive sto i više godina, kaže da se ne treba opterećivati vežbanjem. Nešto drugo je mnogo važnije.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Den Bjutner, biciklista koji putuje svetom i pripovedač, shvatio je početkom 2000-ih da se svet sastoji od najmanje pet Plavih zona. On je pojam „Plava zona“ – koji su skovali evropski demografi Mišel Pulen i Đani Pes – učinio opštepoznatim putem najprodavanije priče sa naslovne strane časopisa „National Geographic„.
Otkrio je da u nekoliko mesta raštrkanih širom sveta, ljudi gaze 100 godinu iznenađujuće često, a da pri tom najčešće ne obole od demencije.
Ljudi koji žive u ovim Plavim zonama nadžive većinu drugih jer su shvatili ono što drugi nisu, kaže Bjutner. Oni se dosledno zdravo hrane i u pokretu su svakodnevno svakih 20 minuta u proseku.
Međutim, bile su mu, kaže, potrebne godine nakon tog otkrića da shvati zašto mi ostali toliko pogrešno shvatamo jednostavnu formulu ishrane i vežbanja.
„Ljudi sada misle da je put ka zdravijem načinu života – za većinu Amerikanaca – kroz njihova usta“, kaže za Business Insider. „Ali prosečan stanovnik Plavih zona, trebalo mi je oko 10 godina da shvatim ovo što ću vam reći, nema bolju disciplinu, bolju ishranu, bolju ličnu odgovornost, oni nemaju bolje gene od nas.“
Umesto toga, „oni žive dugo jer im se dugovečnost dešava“, rekao je Bjutner.
Domaća, biljna ishrana stanovnika Plavih zona predstavlja samo polovinu jednačine dugovečnosti, procenjuje Bjutner. Ostalo se odnosi na donošenje najlakših zdravih izbora tako što ih pretvaraju u instinktivne svakodnevne navike o kojima oni ne razmišljaju mnogo niti da koriste snagu vollje da bi se izborili za njih.
Naime, stanovnici Plavih zona – Sardinija (Italija); Okinava (Japan); Nikoja (Kostarika); Ikarija (Grčka) i Loma Linda (Kalifornija, SAD) – tokom svakog dana konstantno se kreću, žive sa svrhom i sve to rade uz malu pomoć svojih prijatelja.
Obrnutim inženjeringom do Plave zone u ruralnoj Minesoti
Bjutner je sa zapanjujućim uspehom isprobao ovaj holistički pristup u gradovima i mestima širom SAD. Godine 2009. pilotirao je svoj prvi „Projekat Plavih zona“ u gradiću Albert Li u Minesoti. Cilj je bio da se obrnutmim inženjeringom ovo mesto pretvori u plavu zonu američkog Srednjeg zapada.
„Ako želite da živite duže i da budete zdraviji, ne pokušavajte da promenite svoje ponašanje, jer to nikada ne traje dugo“, savetuje. „Razmislite o tome da promenite svoje okruženje.“
U slučaju grada Albert Lija, to je značilo da je oko 18.000 njegovih stanovnika bilo podstaknuto da se svakodnevno više kreće. To je postignuto promenama širom grada zahvaljujući kojima su se zdrave akcije pretvorile u veoma jednostavan izbor.
Grad je napravio 10 milja novih trotoara i biciklističkih staza za svoje građane, a lokalna preduzeća su zdravu hranu učinile pristupačnijom kad su u pitanju izbor i načini konzumacije. Stanovnici su počeli više da šetaju. Stvorili su brojne grupe ljudi koji su zajedno šetali. Stanovnici Albert Lija ukupno su izgubili četiri tone težine (u proseku nešto više od kliogram po osobi). Pušenje je smanjeno za 4 odsto tokom prvih pet godina programa.
„Pre četiri godine, kada sam počeo, imao sam visok holesterol i visok krvni pritisak“, rekao je član gradskog veća gradića Albert Lija 2015. godine. Ispričao je kako je počeo da hoda 2,5 milje (četiri kilometra) svakodnevno otkako se grad pretvorio u Plavu zonu. „Holesterol mi je niži, krvni pritisak je 116/70 i izgubio sam 6,5 kilograma.“
Bjutner je do sada konsultovao preko 70 gradova u okviru „Projekta plave zone“ širom SAD. Ovi gradovi žele da primene njegov „ekosistemski pristup“ zdravlju i dugovečnosti. To za ove gradove znači u potencijalnu uštedu miliona dolara za troškove zdravstvenog osiguranja.
Ne zaboraviti na ishranu – utkanu u način života
Pored ostavljanja cigareta i sticanja navike svakodnevnog kretanja, ne treba zanemariti zdravu ishranu. Hrskavo povrće, pasulj, sveže začinsko bilje nisu bez razloga popularni u Plavim zonama. Bjutnerovi saveti u vezi sa ishranom u skladu su sa onim što nutricionisti i dijetetičari stalno preporučuju.
On predlaže da ishranu zasnivate na biljkama, uključujući dosta složenih ugljenih hidrata (kao što su pasulj i integralne žitarice). Užina i brza hrana treba da budu izuzetak, a ne pravilo.
„Kada je u pitanju dugovečnost, ne postoji kratkoročno rešenje“, kaže Bjtner. „Nema te pilule, suplemenata ili hormona. Ako ne želite da uložite godine ili decenije, nemojte se ni truditi.“