Oni koji nikada nisu ulagali u PIO Fond, niti učestvovali u stvaranju kapitalnih dobara, nemaju pravo da odlučuju i da rasprodaju imovinu koja nije njihova, kaže se u saopštenju koje je Udruženje sindikata penzionera Srbije za Grad Beograd izdalo kao reakciju na podršku PIO fonda namerama Vlade Srbije da proda imovinu ove institucije. Prenosimo ovo saopštenje u celosti
Prosto je neverovatno da rukovodstvo PIO fonda podržava prodaju sopstvene imovine, vredne, procenjuje se, pet milijardi evra. Ako se zna da je ta imovina stvarana decenijama unazad sa namerom da sačuva kapital samog fonda, da obezbedi penzije onima koji su završili radni vek, kao i da obezbedi dodatne prihode, pitamo se danas, kako je moguće da „naslednici“ žele tu imovinu da otuđe, preciznije recimo, namerno urušenu – da prodaju budzašto.
Samo desetak godina ranije, tadašnje rukovodstvo se svojski trudilo da sačuva kapital Fonda, pokretanjem tužbe protiv države kao jemca, sa namerom da se spreči rasprodaja i poklanjanje vredne imovine. I uspeli su. Od 27 pokrenutih sporova, u 15 predmeta je potvrđeno vlasništvo Fonda. U toku je još 12 sporova, sa dobrim izgledima da se i tu potvrdi Fond kao vlasnik imovine.
Mnogi su bili iznenađeni najavom Aleksandra Vučića, prilikom čitanja ekspozea, da će privatizacija banja imati prioritet u programu nove vlade. Mandatar je uputio i oštre reči kritike zbog sudskih sporova koje Fond vodi protiv države rečima: „PIO fond dobija veliki deo novca iz državnog budžeta kako bi isplatio penzije, što je poklon države, a sada tuži državu, nastojeći da dokaže da ima vlasnički udeo u banjama, što je nedopustivo“.
Aleksandar Vučić je zaboravio da je upravo država, njena administracija, na čijem je on čelu, najveći krivac za dotacije PIO fondu. Podsetiću, u Srbiji radi 700 hiljada radnika na crno, bez prijave, bez uplaćenih doprinosa na rad. Čak 400 hiljada radnika biva isplaćeno po minimalnoj ceni rada, ili jedva iznad minimalne osnovice, a bar polovina ovog broja, dodatnu zaradu dobijaju u gotovini, na ruke, bez plaćenih doprinosa. Izgubljeni budžetski prihodi zbog rada na crno prelaze 1,5 milijardu evra na godišnjem nivou, kažu ekonomisti. Kada bi se naplatili, država uopšte ne bi imala potrebu da dotira PIO fond.
Najveći krivci za ogromne utaje poreza i doprinosa na rad su u resoru Ministarstva finansija i Ministarstva rada. Prosto je neverovanto kolika je nezaiteresovanost u ovim ministarstvima da se bilo šta uradi na smanjenju rada na crno, čak možemo reći da sve aktivnosti pomenutih ministarstava utiču na to da se broj radnika bez prijave još više poveća, što će dodatno smanjiti prihode PIO fondu i još više urušiti sistem, u budućnosti.
Godinama privrednici traže smanjenje stopa doprinosa na rad, mera koja bi značajno rešila mnoge probleme, ali niko u državi nema sluha, ne želi da čuje vapaje privatnog sektora, onih u koje se svi „kunemo“, pa i 2016. godinu proglasismo godinom preduzetništva!
Drugi veliki problem u PIO fondu su lažni invalidski, kao i redovni penzioneri sa dokupljenom „nekom“ godinom staža (najveća tabu tema). Godinama se traži otkrivanje svih koji nezasluženo dobijaju penzije, kao i sankcionisanje prevaranata koji su im ta primanja omogućili (lekari koji su izdavali lažne invalidske nalaze, Komisije koje su odobravale i referenti PIO fonda koji su upisivali nepostojeće godine staža). Procene govore da takvih ima više desetina hiljada. Na žalost, nikoga u državi ne zanima otkrivanje ovih kriminalaca. Veruje se da u PIO fondu ima i „mrtvih duša“ (po izbijanju krize u Grčkoj je proverom utvrđeno da se 20 hiljada nepostojećih penzionera nalazi u evidenciji. Njihove penzije su uredno mesečno isplaćivane).
- Postoji i druga strana priče: Novine u sporu povodom revizije invalidskih penzija
Takođe je činjenica da je država svoje obaveze u oblasti socijalne politike državnih penzionera (vojska, policija, poljoprivrednici i drugi), prebacila na PIO Fond i na taj način ga učinila nelikvidnim.
Rešavanjem ovih navedenih problema, kao i mnogih drugih koje nisam ovom prilikom pomenuo, PIO fond bi postao održiv, dotacije Vlade ne bi bile potrebne, a što je najvažnije: sva imovina PIO fonda ostala bi sačuvana, stavljena u funkciju koju je imala kada je sagrađena. A tada je, kao što se zna, novac iz PIO fonda bio značajan zamajac privrednog razvoja u državi.
Udruženje sindikata penzionera Srbije se zalaže, a Beogradska organizacija sindikata penzionera potpuno podržava, da se pitanje vlasništva nad imovinom PIO Fonda, kao i svih kapitalnih ulaganja u Srbiji u proteklim decenijama iz sredstava Fonda, rešava u duhu evropskiih vrednosti, akcionarstva i trajnog doprinosa razvoju Srbije, i da se uzmu u obzir kada se na bilo koji način razgovara i odlučuje o penzionerima, i njihovom sadašnjem položaju u Srbiji.
Mihajlo Miša Radović, predsednik
Udruženja sindikata penzionera Srbije za Grad Beograd