Prenosimo tekst Zorice Tršić, advokatice iz agencije Direkta, tekst koji postavlja važna pitanja o Fondu PIO Republike Srbije, instituciji koja treba da bude u službi građana Srbije, ali se postavlja kao preduzeće koje građanima deli milostinju po svojoj volji i svojim zakonima, posebnim zakonima koji važe samo za Fond i ne moraju da budu u skladu sa zakonima i Ustavom Srbije. Oni ne brinu o penzionerima, oni se njih „oslobađaju“.
Pre mesec dana, obaveštena sam kao punomoćnik da je preminula moja stranka, Ružica Stepanović, raseljeno lice sa Kosova, koja je kidnapovana za vreme rata 1999. godine, oslobođena uz pomoć UNMIK-a, nakon čega je lečena na psihijatrijskom odeljenju u više navrata i kao nesposobna za rad penzionisana. Pokojna Ružica je kao raseljeno lice i samohrana majka sa dva sina, iznajmila stan u Smederevu i tu su svi troje živeli od minimalne penzije koja je na dan oduzimanja iznosila 13.000 dinara.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Kada je dobila poziv za javljanje na kontrolni pregled kod fantomske „Komisije za utvrđivanje promena u stanju invalidnosti“, odnosno „reviziju invalidske penzije“, pokojna Ružica je već imala ozbiljne smetnje u govoru i primetan gubitak koncentracije i pamćenja, pa je to bilo dovoljno da članovi organizovane kriminalne grupe, zvane „Komisija“, utvrde da ispunjava uslove za oduzimanje penzije, jer zbog vidno poremećenog toka misli i pamćenja, neće biti u stanju da dokaže da članovi komisije daju lažne nalaze.
Nesporna je činjenica da je veliki broj lekara veštaka Fonda PIO, našao uhlebljenje u Sektoru za medicinsko veštačenje upravo zahvaljujući ne samo svojoj nestručnosti, zbog koje i nisu mogli da se snađu na klinikama, nego i odsustvu moralnih skrupula, jer samo takvi su podobni da izvršavaju sve naloge pa i da mrtve ljude proglašavaju radno sposobnim. Ako lekar veštak, po nalogu neposrednog rukovodioca može mrtvog čoveka da proglasi radno sposobnim, onda taj isti lekar može i zdravog da proglasi mrtvim bolesnim i da ga penzioniše. Prvog po nalogu, da udova ne bi dobila pogrebne troškove, a drugog iz ličnog interesa kako bi lekar veštak pokrio svoje vanredne troškove.
Naravno to ne znači da lekari veštaci mogu sami da izvedu sve mahinacije. Za tako ozbiljno organizovan poduhvat kao što je revizija invalidskih penzija, potrebna je mala pomoć velikih direktora, načelnika, referenata pravnog sektora, jer samo ujedinjeni mogu da oslobode Fond PIO od prekomernog broja siromašnih i bolesnih penzionera, a svoje džepove napune od naknade zbog prekovremenog rada na falsifikovanju nalaza, ocena i mišljenja. Pošto nije tajna da je ovaj postupak čista zloupotreba prava, onda se podrazumeva da je uvedena zabrana fotokopiranja nalaza organa veštačenja, jer niko nije lud da stavi na uvid dokaze o vršenju zloupotreba u tzv. reviziji, koja je sama po sebi zloupotreba, a naročito ako se zloupotreba proklamuje kao borba protiv korupcije.
Na primeru pokojne Ružice Stepanović se može pratiti logistička podrška, koju ovlašćena službena lica Direkcije i filijale u pitanju, pružaju lekarima veštacima radi zaštite, kod falsifikovanja nalaza o radnoj sposobnosti u reviziji i otimanju invalidskih penzija. Po dobijanju rešenja kojom se pok. Ružici ukida pravo na invalidsku penziju i zdravstveno osiguranje, zatražila sam od Filijale Kosovska Mitrovica da mi omogući uvid u nalaz veštaka, kako bih saznala identitet veštaka i obavestila javnost o stručnosti i moralu veštaka, koji ženi sa tumorom na mozgu otima penziju. Direktor filijale Radule Kompirović odgovorio mi je da je to zabranjeno.
U Fondu PIO je inače, dozvoljeno sve što je zakonom zabranjeno, a zabranjeno sve ono što je zakonom propisano. Kod moje klijentkinje posledice bolesti su bile vidljive, već na prvi pogled, pa je suvišno isticati da je nalaz „Komisije za utvrđivanje promena“ falsifikovan, jer falsifikovanje nalaza i jeste metod za postizanje cilja postavljenog u reviziji, a cilj je nenamensko trošenje sredstava namenjenih za penzije. Naravno da lekari koji učestvuju u reviziji, i te kako dobro znaju da učestvuju u vršenju zloupotreba, ali niko se ne bi usudio da falsifikuje nalaze ocene i mišljenja, da mu nije obećana moćna zaštita i dobra nagrada. Samim tim što filijala Kosovska Mitrovica zabranjuje uvid i fotokopiranje nalaza, dokaz je da je direktor Radule Kompirović itekako znao da se radi o lažnom nalazu i ne samo znao, nego i učestvovao u prikrivanju dela.
Pošto mi je suprotno zakonu zabranjen uvid u nalaz Komisije za utvrđivanje promena, to još uvek ne mogu da objavim imena lekara, koji su pokojnoj Ružicu Stepanović proglasili radno sposobnom, dok po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne dobijem podatke o njihovom identitetu, ali zato mogu da navedem imena svih ovlašćenih službenih lica, koji su znali da je pokojna Ružica Stepanović dva puta operisana od tumora na mozgu, da su joj unutrašnji organi zahvaćeni metastazama i da su prognoze o daljem toku bolesti bile nepovoljne, a bliska smrt neminovna, a niko od rukovodilaca Direkcije Fonda, nije od Sektora za veštačenje zatražio objašnjenje o tom slučaju. Verovatno zato, što se ne radi o jednom slučaju već o masovnoj pojavi i masovnim novčanim sredstvima od kojih svi lepo žive.
Trenutno se u Direkciji po treći put radi na falsifikovanju nalaza, ocene i mišljenja Komisije i donošenju trećeg po redu, falsifikovanog rešenja Direkcije za pokojnog Janković Vladimira, koga je „Komisija“ po dogovoru rukovodilaca Sektora za medicinsko veštačenje proglasila radno sposobnim, šest meseci posle smrti da udovi ne bi isplatili zaostale iznose nezakonito ukinute penzije i pogrebne troškove… O tome ću uskoro da obavestim javnost sa svim imenima i prezimenima ne samo lekarki, koje su falsifikovale nalaz, nego i o identitetu nalogodavaca, koji su potrošili sredstva namenjena za isplatu penzije ovom pokojnom penzioneru, kao i o stavu Dragane Kalinović direktora Direkcije u ovom slučaju.
Takvih slučajeva ima mnogo, ali se o njima malo zna pa javnost pod uticajem gebelsovske propagande Direkcije fonda uglavnom veruje lažima Fonda o ukidanju lažnih penzija. Pokоjna Ružica je dokaz da su lica koja vode propagandu u Fondu, lišena morala i osećanja. Ona nije mogla da se pomiri sa činjenicom da je teže poniženje u teškoj bolesti doživela od svojih zemljaka nego od neprijatelja koji su je kidnapovali.
Mutne radnje sprovedene u filijali Kosovska Mitrovica sa znanjem direktora Kompirovića i načelnika Kasalovića preduzete su u cilju zaštite članova Komisije za utvrđivanje promena i dogovorene politike zaštite interesa Fonda, pod kojim se podrazumevaju lični imovinski interesi, projektovani kroz lažno povećan obim posla i prekovremeni rad i s njim vezanu isplatu naknade za taj rad, a sve preko računa od ukinutih penzija. Zaboravljaju da je oteto prokleto, ali setiće se kad počnu da vraćaju i to sa kamatom.
Sa slučajem pokojne Ružice Stepanović bili su upoznati svi relevantni organi Direkcije i službena lica, od direktora Sektora Envera Nikšića, preko načelnika Momire Lalić, njenog zamenika Miroslave Žugić, referenta Gordane Mišić, ali su svi oni dužni da podržavaju kriminal organa veštačenja u reviziji i svako sa svoje strane i u okviru opisa svog posla da preduzme sve mere da se spreči ponovno uspostavljanje prava na invalidsku penziju oštećenih penzionera pa tako i pokojne Ružice Stepanović i drugih, što javnost treba da sazna i pored blokade informacija iz Fonda PIO.
Da bi se posetioci sajta upoznali kako to u praksi izgleda, treba poći od činjenice stravičnog pritiska, koji se u pojedinim filijalama vršio na invalidske penzionere zastrašivanjem, da će navodno morati da vraćaju penzije koje su primali devedesetih godina, a posebno će se to desiti onima, koji se žale na rešenja o ukidanju penzija, što je notorna laž smišljena u Direkciji fonda PIO.
Pokojnoj Ružici Stepanović je filijala Kosovska Mitrovica, ne samo nezakonito ukinula penziju, nego je i poslala navodni obračun da vrati do tada primljene iznose. Taj obračun su poslali na adresu u Smederevu, kao što je na istu adresu poslato i rešenje o ukidanju penzije. Međutim kad je trebalo da se pošalje rešenje o odbijanju žalbe, onda su rešenje poslali na Zvečan, odakle se pokojna Ružica iselila još 1999.godine. Zašto? Zato što su imali čoveka koji je potpisao da je primio rešenje, za koje Ružica nije mogla da zna i nije mogla da upotrebi pravni lek. Po saznanju da je rešenje potpisalo NN lice u Zvečanu i da je isto postalo pravosnažno, upućen je zahtev filijali Kosovska Mitrovica da se izvrši lična dostava rešenja na adresu prebivališta stranke, na koju je i do tada slata pošta. Na to je načelnik filijale Dragiša Kasalović dao uputstvo da se podnese tužba protiv osobe NN iz Zvečana, koja je potpisala dostavnicu, umesto pre 17 godina iz Zvečana odseljene pokojne Ružice, jer što se filijale tiče, za njih je to rešenje pravosnažno. Po Kasaloviću, lakše je na smrt bolesnoj ženi da pokrene krivični postupak protiv NN lica, nego filijali da po službenoj dužnosti pošalje rešenje na adresu stranke. Neverovatno, ali istinito.
Kad smo ih najzad prinudili da pošalju rešenje po ZUP-u, rešenje je bilo sa greškom u brojevima, pa se po njemu nije mogao pokrenuti upravni spor. Umesto da Gordana Mišić kao referent drugostepenog organa po službenoj dužnosti, zatraži spise od prvostepenog organa i ispravi zaključkom očiglednu grešku, ona me upućuje da ja kao punomoćnik pribavim spise od filijale Kosovska Mitrovica, da bi ona postupala po zahtevu za ispravku greške. Pravnik drugostepenog organa me upućuje da tražim spise predmeta od prvostepenog organa kao da se radi o buvljoj pijaci, samo mi nije rečeno – koliko će to da košta. Istovremeno, na zahtev za ispravljanje greške, dobija se odgovor Direkcije da se predmet nalazi u Filijali za grad Beograd, a iz Filijale za grad Beograd, da se spisi predmeta ne nalaze kod ove filijale jer nije nadležna za predmete sa Kosova. Dakle, čak i da bi se dobila tačna informacija, mora se prvo pokazati otvorena spremnost da se plati cena. Nema više besplatnih informacija ni o kretanju predmeta.
Kako su o zdravstvenom stanju pokojne Ružice bila obaveštena sva navedena službena lica i dostavljene otpusne liste sa onkologije, očigledno je da se imajući u vidu stanje bolesnice i skori kraj, namerno odugovlačilo sa postupkom, kako bi se posle smrti odustalo od postupka, a sredstva od njene invalidske penzije iskoristila u druge svrhe, na primer, za nagradu lekarima veštacima za prekovremeni rad, a Kompiroviću i Kasaloviću kao naknadu za zaštitu podataka o ličnosti članova organa veštačenja, kad već stranka nije bila u stanju, a ni punomoćnik da ličnim sredstvima ubrza postupak.
Bila sam prinuđena da svakodnevno iz Smedereva putujem za Beograd i da stalnim pritiskom na službena lica izdejstvujem donošenje zaključka o ispravci greške pre smrti moje klijentkinje. Simtomatično je da me je načelnica Momira Lalić primila, da je imala uvid u otpusnu listu moje klijentkinje da se pritom čudila i pitala me: „Kako su mogli da joj ukinu penziju“, a da pritom nije ništa preduzela u okviru svoje nadležnosti i utvrdila ko joj je oduzeo penziju i na osnovu kojih medicinskih kriterijuma i zakonskih propisa.
Tako je Ružica osim teške bolesti, šest punih meseci radnjama službenih lica Fonda PIO, ubijana postepeno, jer im je toliko vremena bilo potrebno da shvate da niti plaćam niti odustajem pa su na kraju ipak doneli zaključak o ispravci greške. Dakle ne čudite se kad na rešenje čekate godinu dana, ako se na zaključak čeka šest meseci. Imate dve varijante: plati ili ostavi.
Zahvaljujući hitnom postupku Upravnog suda, Ružica je dočekala da joj se pre smrti isplate zaostali iznosi minimalne penzije i zauvek napustila ovaj svet, vrativši se da počiva u svom rodnom Zvečanu.
Ovo sam morala da napišem kako bi se javnost uverila da revizija nije uperena protiv lažnih penzionera, već protiv siromašnih i bolesnih, koji nemaju sredstava da sebi omoguće produžavanje prava na invalidsku penziju. Fond je zahvaćen metastazama, za koje ne postoje uspešni citostatici. Ali ponekad je i otkrivanje dijagnoze put ka isceljenju.