Zakon o radu koji je donet 2014. godine, obezbeđuje mala prava zaposlenima. Većina prava je predata poslodavcima. Zato nema ni kolektivnog ugovora, ni 13. plate, kažu sindikalci.
Na završnoj konferenciji projekata o pravima zaposlenih „Pravo u službi sindikata“, Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, ocenio je da je Zakon o radu daje samo osnov. Mali deo prava Zakon daje zaposlenima, a sva ostala su predata poslodavcima, rekao je, kako prenosi Politika, Marković.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Nema kolektivnog ugovora
Zoran Marković kaže da sindikati nastoje da preko kolektivnih ugovora obezbede veća prava zaposlenima od minimalnih koje garantuje Zakon o radu.
„Pokušavamo da putem kolektivnih ugovora obezbedimo prava naših zaposlenih i naših članova sindikata kako bi ona bila veća nego što su data Zakonom o radu“, kaže.
Kolektivni ugovori se mnogo lakše potpisuju, objašnjava Marković, u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
„U realnom sektoru, gde mi radimo, vrlo je teško naterati poslodavca da prihvati veća prava zaposlenih“, kaže Marković. Kao primere navodi veći godišnji odmor od zakonskog minimuma od 20 dana, ili veći regres i topli obrok – (oni mogu da budu po jedan dinar).
Nema 13. plate
Prema procenama sindikata, 13. platu prima samo jedan odsto zaposlenih. Reč je uglavnom o onima koji rade u nekim stranim kompanijama ili u lokalnim i državnim javnim preduzećima. To znači da samo 45.000 ljudi u Srbiji dobije novac kao nagradu za uspešno završenu poslovnu godinu.
Poslodavci koji isplaćuju 13. platu državi treba da daju još 64 odsto kroz poreze i doprinose. Tih nameta nije bilo do izmena Zakona o radu 2014. godine. Do tada 13. plata nije imala karakter prihoda od kapitala. Zato se na nju se nije plaćao ni porez i ni doprinosi koji se plaćaju iz zarade.
Izmenama Zakona o radu 2014. godine propisano je da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini. Međutim, u se zaradu računa i ono što se ostvari po osnovu nagrada, bonusa i drugih primanja.
Ranka Savić iz Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata kaže za Blic Biznis da su upravo ove izmene dovele do toga da su bonusi u srpskim kompanijama postali retkost i sinonim za neko prošlo vreme.
„Zato i mali broj zaposlenih u Srbiji dobija 13 platu. Po našim procenama, tu privilegiju je do sada imalo oko jedan odsto zaposlenih ili blizu 45.000 radnika“, kaže Ranka Savić.
„Mali broj radnika u Srbiji ima 13. platu, a mnogo je više zaposlenih koji nikako da dočekaju i redovnu zaradu. Ima bar 200.000 radnika kojima i dalje plata kasni i ne primaju je redovno, pa je za njih priča o bonusima u javnim preduzećima neprihvatljiva. Zato se ti podaci i ne saopštavaju“, navode u sindikatima javnih preduzeća.
Potrebne izmene Zakona o radu
Dakle, moglo bi se zaključiti da nema ni kolektivnog ugovora, ni 13. plate usled izmena Zakona o radu iz 2014. godine.
Sindikat će tokom 2021. raditi na izmenama Zakona o radu, kaže Zoran Marković.
„Zadatak našeg sindikata je da se kroz te promene, koje bi trebalo da idu kroz pristupanje EU, potrudimo da objasnimo da su prava radnika na prvom mestu. Svaka čast poslodavcima, ali radnici su tu da stvore nešto.“
Marković upozorava da se kapital i dobit poslodavaca uvećavaju u znatno većem procentu u odnosu na zarade.
„Neverovatna stvar je da profiti rastu 100-150 posto, a zarade tri-četri posto. Znači da tu nije nešto u redu i da treba da se izbalansira u narednom periodu“, kaže.
Ranka Savić veruje da bi 13. platu isplaćivalo više poslodavaca u Srbiji kada bi ona bila neoporezovana.
„Zato imamo nameru da pokrenemo inicijativu da se ta isplata ne oporezuje, kao što je to slučaj u Evropskoj uniji. Primera radi, 55 odsto nemačkih poslodavaca isplaćuje takozvane božićnjice. Kod nas zbog tih visokih nameta i strane kompanije, koje imaju u matičnim zemljama tu praksu, od nje odustaju jer bi za nju trebalo da izdvoje 64 odsto za državu“, kaže Ranka Savić.
Fotografija: City Church Christchurch sa Unsplash