Početna Magazin Godine Svaki treći poslodavac ne plaća topli obrok

Svaki treći poslodavac ne plaća topli obrok

Svaki treći poslodavac ne plaća topli obrok

Od kada su nestali bonovi za topli obrok u matičnim kuhinjama preduzeća, radnicima se u okviru dogovorene cene rada mahom obračunava i topli obrok. U pokušaju da se popravi situacija u ostvarivanju prava nedavno je održan sastanak na kom je razmatran potencijal uvođenja bonova koji postoje i u zemljama Evropske unije.

Malo ko se još seća da su nekada zaposleni u okviru firme imali restorane/kuhinje u kojima su mogli po povoljnim cenama da pojedu nešto. Tada su radnici umesto novca za topli obrok dobijali bonove u odgovarajućoj vrednosti, a takav način ishrane uglavnom je zaboravljen iako još ima firmi u kojima se organizuje ishrana. Sada bi topli obrok uglavnom trebalo da se isplaćuje u novcu, a da li će se možda vratiti bonovi ili neki drugi način isplate toplog obroka pokazaće vreme.

Naime, ovih dana je održan sastanak na kojem se razgovaralo upravo o sistemu bonova ili vaučera za ishranu radnika u restoranima i trgovinama, kao možda boljem načinu za ostvarivanje ovog prava radnika nego što je sadašnji.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vujović je rekao da oko 30 odsto poslodovaca u Srbiji ne isplaćuje zaposlenima topli obrok iako je to zakonska obaveza, te da bi se, eventualnim uvođenjem bonova, odnosno vaučera za ishranu, to moglo promenti, a da bi se na taj način povećao broj poslodavaca koji isplaćuju topli obrok.

Vujović je istakao da je isplata toplog obroka preko bonova ili vaučera uobičajen u mnogim državama Evropske unije, ali i nekim drugim i da se primenjuje već dugo i uspešno.

Po mišljenju predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, za zaposlene je najbolje da se topli obrok isplaćuje u novcu.

– Po zakonu radnik ima pravo na topli obrok i potrebno je to poštovati jer je to elementarno pravo zaposlenog, kao i isplata troškova za prevoz i regres – kaže Ranka Savić.

Ona ukazuje da je veoma teško reći koliko poslodavaca isplaćuje topli obrok, a koliko je njih koji izbegavaju to da čine i da bi to trebalo da utvrde inspekcijski i državni organi. Ona, ipak, kaže da mnogi poslodavci, prilikom isplate zarada, obračunski prikazuju da je plaćen i topli obrok, ali da je reč samo o knjigovodstvenom prikazivanju.

– To zapravo znači da je, ukoliko je neko ugovorio zaradu od recimo 30.000 dinara, topli obrok, kao i regeres i prevoz ne mogu biti sastavni deo tog iznosa. Međutim, mnogima se, u okviru te ugovorene zarade isplaćuju, odnosno obračunski prikazuju i ove stavke, pre svega topli obrok i regres, pa im je, u stvari, zarada manja za visinu tog iznosa – kaže Ranka Savić.

Po njenim rečima, kako će se isplaćivati topli obrok deo je ugovora o radu koji svaki radnik potpisuje prilikom zasnivanja radnog odnosa. Međutim, mnogi radnici ne vode računa o svim odredbama ugovara o radu koji potpisuju, a kad se jednom potpiše, teško da se odredbe mogu promeniti. Zato je, ukazuje Ranka Savić, potrebno dobro voditi računa o tome šta sadrži ugovor o radu i to ne samo kada je topli obrok u pitanju.

Kolektivni ugovor rešava problem

– Na osnovu odredbi Zakona o radu isplata toplog obroka nije obaveza, već se poslodavcu ostavlja mogućnost da može da ga isplati, a kolektivnim ugovorom to se na kvalitetniji način reguliše. Zaposleni koji imaju potpisane kolektivne ugovore, a reč je uglavnom o onima u državnoj upravi ili javnim preduzećima, u boljoj su poziciji od radnika koji rade u nekim drugim preduzećima – kaže Ranka Savić.

%d bloggers like this: