Priča o šifarniku američke vojske koji japanski stručnjaci nikako nisu mogli da dešifruju, što je u velikoj meri pomoglo saveznicima da dobiju rat na Pacifiku, počinje, kažu, od Filipa Džonsona, sina misionara koji je propovedao Navaho plemenu.
Filip je bio jedan od retkih ljudi koji su govorili navaho jezik, a da nisu bili pripadnici plemena.
On je verovao da je ovaj jezik odgovarajući za stvaranje šifrovanog jezika koji neće moći da se dešifruje zato što je bio isključivo usmen, bez pisanih tragova, i izuzetno složen. Njegova sintaksa i tonske varijacije činile su ga popuno nejasnim svakome ko nije prošao dugotrajnu obuku.
Od 250 Navaho Indijanaca koji su se prijavili u američkoj bazi u Arizoni, 29 je izabrano da se pridruže prvoj jedinici američkih marinaca koja se sastojala isključivo od pripadnika autohtonih naroda Severne Amerike. Bio je maj 1942. godine.
Srbija 1999 – U aprilu, tokom kopnenog i vazdušnog napada na karaulu Košare od strane OVK, vojske Albanije i NATO, koji su petostruko brojnijim snagama i apsolutnoj nadmoći iz vazduha, pokušavali da prodru dublje u SR Jugoslaviju, jedan srpski oficir setio se ove priče o Navaho vojnicima i angažovao je dva pripadnika vojske romske nacionalnosti da na romskom jeziku navode našu artiljeriju. Tako su se i oni pridružili herojskim delima Roma poput Ahmeda Ademovića, čuvenog trubača sa Kumanova.
Njihovo osnovno zaduženje bilo je da pričaju, prenoseći informaciju o taktici i pokretu trupa, naređenja i slično putem telefona i radija.
Izuzetno su ih cenili zbog njihovih veština, brzine i preciznosti. Američki vojnici su tvrdili i da nije bilo Navaho vojnika, marinci nikada ne bi uspeli da zauzmu Ivo Džimu.
Ukupno je, u Drugom svetskom ratu, učestvovalo oko 400 pripadnika Navaho naroda. Međutim, javna priznanja za njihove zasluge došle su tek mnogo kasnije. Njihova misija u Drugom svetskom ratu bila je klasifikovana kao tajna sve do 1968. godine, a šifre su bile tajne sve do 1980-ih jer je američka vojska verovala da bi mogle da budu korisne u eventualnom novom sukobu.
Japanac koji je 40 godina beležio život Navaho marinaca
Japanski fotograf Kenji Kawano proveo je 40 godina fotografišući Navaho marince koji su bili angažovani u Drugom svetskom ratu.
On je 1974. godine došao da živi sa Navaho narodom u SAD, i počeo da uči njihov jezik kao deo jednog svog projekta. Već naredne godine kao stopera pored puta povezao ga je Carl N. Gorman, jedan od prvih 29 angažovanih Navaho marinaca i pozvao ga na njihov sastanak.
Kavanov otac bio je njihovih godina, a tokom rata prošao je obuku za čoveka-torpedo – vojnika koji je trebalo da upravlja torpedom sve do udara u plovilo, kao neka vrsta „podvodne kamikaze„. Spasio ga je kraj rata.
Više o radu Kavana pisao je Njujork Tajms povodom izložbe retrospektive 40 godina koje je Kavano proveo dokumentujući život ovih „neprijateljskih“ vojnika.
Fotografija u tekstu agencije Reuters – Spomenik američkom vojniku, pripadniku Navaho plemena, u Vindou Roku, Arizona