Kako ubediti stare roditelje da se presele?

Kolumnista Vašingtnon Posta, Mišel Sinletari, poručuje da nikako ne odustajete od dogovora sa starim roditeljima da im pronađete odgovarajući smeštaj za stare dane.

Ona i njena sestra nisu mogle da se staraju o majci jer je živela u drugoj američkoj državi. Nakon dva moždana udara počela je da hoda otežano, a bila joj je potrebna pomoć i za kupanje i za spremanje obroka. Ponekada bi joj pomagali prijatelji iz komšiluka, ali je sve to ipak bila večita borba.

Dugo je trebalo da je ubede da pređe kod sestre koja je imala pored svog stana odvojenu stambenu jedinicu za majku. Ali, dogovoreni datum je došao i prošao, a majka i dalje nije želela da napusti svoju kuću.

Odbijala bi nastavak razgovora kada su je previše napadale sa pitanjima o opasnim situacijama i scenarijima koji mogu da joj se dogode. A onda se jedan od njih i desio – požar. Majka je pretrpela opekotine trećeg i četvrtog stepena na trećini površine svoje kože.

Izdržala je još dva meseca, i to tek uz nekoliko presađivanja kože i izuzetnu negu posvećenog tima lekara i medicinskog osoblja. Ponovo su razgovarali o preseljenju, ali majka je ipak preminula.

Tada počinju dani kada je osećaj krivice pretežak. Da li je trebalo da je pritiskamo još jače? Šta smo mogle učiniti drugačije da je navedemo da shvati da joj treba pomoć i da ne može više da živi sama? U poslednje vreme nismo bile previše bliske, ali nakon moždanih udara postala je nežnija prema meni i bojala sam se da je opet izgubim ako budem previše navaljivala – piše Mišel.

– Kao mnoge starije osobe, moja majka se tvrdoglavo držala svoje nezavisnosti iako ju je ona dovela u opasnost. Prema AARP-u, skoro 90 odsto starijih od 65 želi da ostane u kući koliko je to moguće.

U neku ruku bolje je, i može biti isplativije, da ljudi stare u svom domu dokle god je to fizički moguće. Ali, može doći vreme kada ne mogu više. Zastrašujuće je kada vi, kao staratelj, primate pozive u kojima vas obaveštavaju o padovima ili zaboravljenoj šerpi koja se zapalila na ringli.

– Pričala sam sa mnogim negovateljima koji su frustrirani, neki su besni, drugi zabrinuti i iscrpljeni od pokušaja da pomognu starim roditeljima, nekada i oboma, i to izdaleka.

Čak i za one negovatelje koji žive u relativnoj blizini, teško je da trče tamo-vamo. Čak i kada imaju novac da plate negu u kući, neki roditelji tvrdoglavo odbijaju pomoć.

– Nedavno sam razgovarala sa grupom starijih i pitala ih da li imaju aktivan plan za mogućnost da ne mogu više da ostanu u svojim domovima. Rekla sam im da ne budu tvrdoglavi. Rekla sam im da misle na teškoće staratelja, i na njihov međusobni odnos, onda kad odbijaju da se presele ili ne žele da bilo ko dolazi da im pomaže.

– Starateljima ne mogu da poručim ništa više od ovoga: nastavite da ubeđujete svoje roditelje da se presele ako je to neophodno. Raspitajte se kod stručnjaka kako da pričate sa starim roditeljima o prelasku na drugo mesto za stanovanje. I nikad ne odustajte, čak ni onda kada ste učinili sve što ste mogli – zaključuje Mišel za Vašington Post.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *