Društveni sloj oblikuje visinu prve plate. Novo istraživanje otkriva psihološke razlike pri traženju posla – porodično poreklo utiče na zaradu mladih diplomaca. Zašto mladi iz siromašnijih porodica češće pristaju na niže plate?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Andrea Piacquadio
Naučnici su istraživali kako poreklo iz različitih društvenih slojeva utiče na dinamiku ciljeva u vezi sa zaradom tokom procesa traženja posla. Jednostavnijim jezikom rečeno, zanimalo ih je da li diplomci koji potiču iz nižih društvenih slojeva drugačije pristupaju traženju posla u poređenju sa vršnjacima iz viših slojeva, kao i da li to utiče na ponude za posao koje na kraju prihvataju.
Naučni tim je tokom tri meseca pratio dve grupe visokoobrazovanih tražilaca posla u Kini. Prikupljali su nedeljne podatke o tome kako su oni prilagođavali svoja očekivanja u vezi sa platom na osnovu procenjenog napretka.
Želeli su da otkriju zašto postoje trajne razlike u zaradama među visokoobrazovanim tražiocima posla iz različitih društvenih slojeva, čak i kada su njihove formalne kvalifikacije slične.
Dosadašnja istraživanja uglavnom su se fokusirala na pristrasnost poslodavaca ili na trud uložen u traženje posla. Međutim, kako navode naučnici iz ovog tima, malo pažnje je posvećivano ličnim ciljevima tražilaca u vezi sa platom i načinu na koji se ti ciljevi menjaju tokom procesa traženja posla.
Smatrali su upravo ciljevi u vezi sa zaradom i njihove promene tokom vremena ključni. Takođe su uvideli i da su nedovoljno istraženi mehanizmi samoregulacije. Ovi mehanizmi mogu pomoći da se objasni kako nejednakost nastaje već na početku karijere.
Mladi iz siromašnijih porodica pristaju na niže plate
Istraživanje je pokazalo da su tražioci posla iz nižih društvenih slojeva stalno postavljali niže ciljeve u vezi sa platom u poređenju sa vršnjacima iz viših slojeva. Status društvenog sloja porodice se posmatrao kroz obrazovanje roditelja i porodični prihod.
Ove razlike nisu bile samo posledica nižih početnih očekivanja. Studenti iz manje privilegovanih sredina znatno češće su smanjivali svoja očekivanja u vezi sa platom kada traženje posla nije išlo dobro.
Naučnike je iznenadilo otkriće da studenti iz nižih društvenih slojeva ne samo da su u proseku postavljali niže ciljeve u vezi sa platom, već su bili i znatno skloniji da te ciljeve prilagođavaju naviše ili naniže u skladu sa tim kako je njihova potraga za poslom napredovala iz nedelje u nedelju.
Nasuprot tome, studenti iz porodica višeg društvenog sloja uglavnom su se držali svojih ciljeva u vezi sa platom, čak i kada su bili suočeni sa neuspesima ili uspesima.
Naučnici ovu otpornost pripisuju većem pristupu resursima za traženje posla. Mladi diplomci iz porodica višeg društvenog sloja imaju lakši pristup profesionalnim mrežama i karijernom savetovanju. Oni, takođe, imaju finansijske sigurnosne mreže, i osećaju manji pritisak (ako ga uopšte imaju) da pronađu posao kojim će izdržavati druge.
Posao za lični razvoj ili za izdržavanje drugih
Istraživanje je takođe otkrilo važnu psihološku razliku: međuzavisnu motivaciju. Tražioci posla iz nižih društvenih slojeva češće su navodili da žele posao kako bi izdržavali porodicu ili ispunili očekivanja zajednice. Ovi motivi činili su ih osetljivijim na procenjeni napredak u traženju posla i spremnijim na kompromis ako stvari ne idu dobro.
Studenti iz porodica sa niskim prihodima često se suočavaju sa većim finansijskim pritiskom i imaju manje resursa da izdrže dugotrajnu potragu za poslom. Zbog toga im je brzo pronalaženje zaposlenja važnije od čekanja na veću platu.
Sa druge strane, studenti iz viših društvenih slojeva češće su kao razlog traženja posla navodili lični razvoj ili nezavisnost. To se dovodi u vezu sa stabilnijim ciljevima kada je u pitanju zarada.
Svi treba da znaju i da budu u mogućnosti da vrednuju svoj rad
Nalazi ukazuju na retko razmatran uzrok nejednakosti u platama: samostalno postavljena očekivanja u vezi sa zaradom oblikovana porodičnim poreklom. Iako se razlike u platama često pripisuju spoljašnjoj diskriminaciji ili razlikama u pregovaranju, ovo istraživanje sugeriše da i internalizovana očekivanja mogu doprineti toj nejednakosti. Ovo je posebno izraženo na početku karijere.
Ovo istraživanje je važno jer rane odluke o visini zarade mogu imati kumulativni efekat tokom vremena. Ove rane odluke oblikuju dugoročne tokove zarade i učvršćuju međugeneracijsku nejednakost.
„Pokazujući kako društveni sloj utiče na postavljanje i prilagođavanje ciljeva u vezi sa platom, studija identifikuje psihološki i bihejvioralni put kojim nejednakost opstaje, čak i među jednako obrazovanim pojedincima“, zaključuju naučnici.
Za univerzitete i karijerne centre, poruka je jasna: priprema studenata za tržište rada trebalo bi da uključi savetovanje o realnom i ambicioznom postavljanju ciljeva u vezi sa platom, a ne samo pisanje biografije i veštine intervjuisanja.
Naučnici pozivaju institucije da uspostave sisteme podrške koji izjednačavaju uslove. Ovo treba učiniti ne samo kroz omogućavanje pristupa visokom obrazovanju, već i kroz obezbeđivanje da svi diplomci, bez obzira na poreklo, budu osposobljeni da prepoznaju i vrednuju svoju vrednost na tržištu rada.
Obrazovanje otvara vrata. Međutim, bez odgovarajućih smernica i podrške, ne prolaze svi kroz ta vrata sa istim samopouzdanjem niti završe na istom putu.
Istraživanje su razvili naučnici sa institucija među kojima su Kineski univerzitet u Hong Kongu, Univerzitet Teksas A&M, Univerzitet Minesota i Robinson College of Business pri Državnom univerzitetu Džordžije.
Izvor: University of Georgia
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Applied Psychology.