Daleko od toga da su najbogatiji. Piju i puše u proseku više nego mnogi drugi narodi. Šta je onda razlog tome što ne samo što sada dugo žive, već se i predviđa da će Španci najduže živeti?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Vašingtonski Institut za zdravstvena merenja i evaluaciju nedavno je objavio projekcije dugovečnosti stanovništva po državama za period do 2050. godine.
Među 20 država u kojima je najizvesnije da će se doživeti duboka starost nalaze se Švajcarska, Singapur, Južna Koreja i Japan. Među tih 20 zemalja nalaze se i, kako piše Economist, nešto siromašnije – Španija, Italija, Francuska i Portugal. Trenutno najstarija osoba na svetu je Španjolka Marija Branjas Morea kojoj je 117 godina.
Ne iznenađuje to što su zdravlje i dug život povezani s bruto domaćim proizvodom (BDP) po glavi stanovnika. Ali zašto južna Evropa „krši“ to pravilo? Naime, prosečan životni vek u Španiji iznosiće 85,5 godina do 2050. To će biti duže od projektovanog prosečnog životnog veka u Danskoj – 83,5 godina.
Navike predaka
Mnogi kao razlog za to ističu mediteransku ishranu. Ona se pretežno sastoji od ribe, integralnih žitarica, voća, povrća i maslinovog ulja. Naučnici su, međutim, primetili da ishrana današnjih stanovnika Sredozemlja nije kao što je nekada bila. Naime, restorani su puni ljudi koji jedu prženu ribu i šunku i piju pivo. Španci prosečno više piju alkohol i više puše u odnosu na prosek Evropske unije. Oni su, takođe, među najvećim korisnicima kokaina u Evropi.
Amerikanac Den Bjutner je autor nekoliko knjiga o „plavim zonama“. Plave zone su oblasti koje se mogu neći širom sveta u kojima ljudi dugo žive. On je ukazao na to da je potrebno Da bi se shvatilo zašto je životni vek stanovnika juga Evrope sve duži, treba obratiti pažnju na navike njihovih predaka a ne na njihove sadašnje životne navike. To je razlog koji Den Bjutner ističe kao razlog zašto su ljudi sa evropskog juga zdraviji u odnosu na druge.
Te navike iz prošlosti se ne odnose samo na navike u ishrani. Preci ovih ljudi, mahom pastiri, mnogo su se kretali. Istraživanje objavljeno 2017. godine utvrdilo je da Španci i dalje prednjače kada je u pitanju pešačenje. Oni dnevno naprave 5.936 koraka. Ovaj broj je nešto manji u Italiji, Francuskoj i Portugalu. (Vidi i: Šta je tajna 300 stogodišnjaka u jednom italijanskom selu?)
Istraživanjem je potvrđeno i to da je veća stopa gojaznosti u zemljama s malom fizičkom aktivnošću i s velikom konzumacijom nezdrave hrane. To je slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama i Saudijskoj Arabiji.
Značaj pešačenja i društvene interakcije
Zašto Španci toliko pešače? Španski gradovi su veoma naseljeni. Španci većinu aktivnosti u gradu sprovode hodajući. Ovo je, međutim, samo deo priče. Gradovi ove države su izgrađeni oko trgova na kojima ljudi sede, jedu, piju i razgovaraju. Takva društvena interakcija je ključna za fizičko i psihičko zdravlje.
Napomena Penzina: I Stari Grci su, kad god bi gradili novi grad (polis), prvo predvideli mesto za trg, pa tek onda za kuće i druge građevine. Trg je bi srž njihovog društva gde god da su se oni naseljavali. A naselili su sve krajeve Sredozemlja. Nedostatak javnog prostora, mesta okupljanja ljudi dokazano uništava i društvo i negativno utiče na zdravlje čoveka. Nažalost, o tome se ne vodi računa kada se „planiraju“ novi delovi naših gradova. Bitni su kvadrati (profit) ne i ljudi.
Prema istraživanju koje su provele američke kompanije Gallup i Meta, 76 posto Španaca oseća da ima „veoma veliku“ ili „veliku“ podršku društva. Ovaj procenat je iznad proseka. U kompaniji Gallup ističu da je istraživanje pokazalo i to da su Španci prilično nesretni i neangažovani na poslu. S tim u vezi se primećuje da je naslov u španskom listu „El Pais“ indikativan: „Španija je najbolja zemlja za život i najgora za posao“.
Međutim, posao nije sve. Španci su četvrti u svetu u potvrdnom odgovoru na pitanje da li su prošle sedmice videli prijatelje ili porodicu. Porodične veze ostaju čvrste i u kriznim vremenima. Razlog za to možda se može naći i u činjenici da mnogi mladi stanovnici juga Evrope ne mogu obezbediti sopstveni krov nad glavom. Zato su prinuđeni da žive sa starijim članovima porodice.
Južnoevropske države ne spadaju među najsretnije države Evrope. Po tom pitanju prednjače Danska i Finska. (Vidi: Malo poznata tajna danske sreće)
One, međutim, spadaju među one države u kojima postoji dugoročno zadovoljstvo životom, zaključuje Economist.
Izvor: Klix/Economist
Fotografija: richard hewat sa Unsplash