Pesma sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Senka Avalskog tornja
Boravim na Kovioni
između Avale i Ralje
pa ponekad odlazim dalje
i razgledam finu okolinu.
Sopot je grad ili mesto
gde odlazim često.
Tu kada dođem, duša
kao da sluša
tišinu i mir tog kraja
što spušta se sa Kosmaja.
Okolna mesta Đurinci, Ralja
možda nisu baš za kralja,
ali su lepa, za putnika
namernika.
Mislim da vredi stići
i ponekad ih obići.
To nisu mesta velika ni mala
ali tu je i Avala.
Spomenik neznanom junaku
obično svaku
interesuje osobu
u bilo kom dobu.
A toranj tek na vrhu
ima svrhu
da pokaže svima, da ima
pogled sa Avale ceo
na Beograda deo
I što da se krije
otkriva lepotu Šumadije.
Zelena polja i livade
ljude koji na njivama rade.
Pod plavim svodom
kao da začaranim brodom
pogled plovi
u beskraj novi.
I tu vam mašta
nudi svašta.
Jer svaka kuća na vidiku
pruža sliku
i priču nečijeg života
to je lepota.
Avalom dok šetate
da znate
razgovori ptica vas prate.
A ko razume
može i priču šume
da sluša i čuje
i poveruje.
Da trava cveće i drveće
šapuću a ne viču
da imaju i oni svoju priću.
Ako vam je stalo
oslušnite malo.