Jednog majskog dana, u Pančevu, razgovarali smo sa gospodinom Milošem Grabundžijom. Standard penzionera, vraćanje oduzetog dela penzija, ukidanje penala, neke su od tema razgovora sa predsednikom Sindikata penzionera „Nezavisnost“. Možete pogledati video i/ili pročitati tekst.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Standard penzionera, vraćanje penzija, ukidanje penala, neke su od tema razgovora sa Milošem Grabundžijom, predsednikom Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“. Pogledajte video ili pročitajte tekst ispod.
Penzin podseća:
U Srbiji su penzije usklađene dva puta u poslednjih šest meseci – za devet odsto krajem 2022. godine, a zatim u januaru 2023. za 12,1 odsto.
Termin „usklađivanje“ koristi se u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju na osnovu koga je i došlo do ovih promena. Donosioci odluka i, posledično – mediji, koriste uvek termin „povećanje“. Penzije jesu usklađivanjem povećane, ali razlog za to leži u rastu potrošačkih cena, kao i u povećanju plata u javnom sektoru.
Usklađivanjem penzija se nastoji da standard penzionera jedne zemlje ne padne.
Kakav je standard penzionera Srbije danas?
Standard penzionera sada je lošiji nego što je bio ranije. Zbog toga što je veća inflacija, veći rast cena onih osnovnih prehrambrenih artikala koji se najviše troše i onih komunalnih usluga koje koriste stariji ljudi. To se odnosi na zakup stana (ako stanuje kao podstanar), grejanje, struju… Jer čim struja ode gore, voda ode gore, to su osnovne namirnice koje trebaju ljudima. Tako da je standarad ugrožen sa te strane.
Pohvalno je što su povećane penzije u zadnje vreme, pohvalno je da je povećana za 21 posto. Ali to nije dovoljno da može da prati bilo kakav standard.
Penzioneri troše na lekove
Jedno što sam primetio, da komentarišu neki od zaposlenih, mlađi ljudi, da treba da manje rastu penzije, a da više rastu plate. Navodno, njihovo obrazloženje je to da im treba za garderobu, za obuću i tako dalje. To nije tako. Oni troše za garderobu, to je tačno. Ali stari ljudi troše za lekove. I tu su cene drastično skočile. Naročito posle korone. Cene su otišle, što kažu – u nebo!
Cene lekova, evo 2020. godine, kad sam ja izašao iz bolnice, jedan lek koji mi je bio propisan koštao je 7.000 dinara. Jedan lek! Takvi lekovi, recimo običan probiotik, pre izbijanja ove pandemije, taj probiotik je bio 200 dinara. Odmah skoči na 500 i nešto, pa 700 i nešto i tako dalje. Oni su odmah iskoristili tu pandemiju da dignu cene i da zarađuju. I pri tom, što je najgore, ništa od toga nemaju naši prodavci. Oni imaju za plate i za osnovne troškove. Sve ostalo ide stranim vlasnicima koji su negde iz inostranstva i tako dalje.
Nije sva inflacija uvezena
Drugo, u celoj toj, da kažemo, inflaciji koja je nastala, i ono što je uvezena i ono što naši zarađuju… Ne možemo mi da se vadimo da je sva inflacija uvezena. Nije tačno! Nama najveći teret predstavlja naša politika. Zašto? Zato što uvoznički lobi uvozi što jeftiniju robu, a što slabijeg kvaliteta, i onda zato zaračunavaju enormno veliku maržu i onda prodaje po cenama kao da su to američki kvaliteti ili nemački…
Jer više niko ne vsrši kontrolu cena. Znači, svaki prodavac može da odredi cenu kako hoće i to mu je to! A kad dođe u situaciju da nema kome da proda, onda traže rešenje od države. Ne može. Država bi trebalo da bude regulator, da ima propisane minimalne i maksimalne cene. Po mom mišljenju, to bi tako trebalo. I bilo je mnogo bolje dok je tako postojalo. Znači, cena hleba, ako je to 100 dinara – cena hleba je 100 dinara, i preko toga ne sme!
Pre početka rata u Ukrajini i još pre toga izvesno vreme, cena ulja Dijamant i Vital, koji su naši domaći proizvodi, bila je do 120 dinara. Danas je to isto ulje 219, 218 ili 220 dinara. U istim tim trgovinskim lancima. Zašto? Znači, ti trgovinski lanci, uvoznički lobi, ima svoj uticaj na vlast da izlobira da duplo veća cena, a prikaže da je inflacija u toku prošle godine porasla za samo 16 posto.
Penzije jesu porasle 20 posto, ali vratimo koliko je poskupela struja, grejanje, pa akcize na struju… Voda, smeće… Kad se to sve izračuna, inflacija je prešla 50 posto! Gruba računica – 50 posto. A da ne računamo ogrev, cenu ogreva, drva, uglja i tako dalje. To je već posebna priča.
„Minimalna potrošačka korpa bez vazduha“
Inflacija se meri nekim artiklima koje, po kriterijumima koje Zavod za statistiku uzima, i tu ima „potrošačka korpa„, pa sad izmislili „minimalna potrošačka korpa“ i tako dalje. Sutra će da bude „minimalna potrošačka korpa bez vazduha“, pa onda posebno vazduh i tako dalje.
Tako da je standard penzionera, u ovom momentu je, još je sada prihvatljivije, ali će to u toku ove godine da sve više opada. Evo sad, od 1. maja, cene u velikim trgovinskim lancima su otišle… ispod deset odsto nikome nije otišlo. Jer čim su čuli da će poskupeti struja i gas, oni su digli cene. Čak mnogi artikli idu po 20 i 30 posto. To nije samo od 1. maja. Od 1. maja je enormno, ali i ovako stalno povećavaju cene.
Jer svi su našli sebi priliku da na narodu zarade. To se ne odnosi samo na penzionere. To se odnosi i na zaposlene. I na svu sirotinju koja te artikle troši. Zato, potrebno je sve ujediniti. Čitavu politiku – i zaposleni i penzioneri i onda kreirati neke normalne odnose. I uvesti kontrolne punktove, kontrolne institucije, da ne može da cene rastu tek tako, padne nekome na pamet da bi uposlio pet partijskih članova Upravnog odbora, da bi to funkcionisalo. To ne može tako.
Može li se živeti od penzije?
Prema zadnjim podacima, mi imamo oko 990.000 penzionera koji primaju penziju manju od prosečne penzije. Prosečna penzija u ovom momentu je 37.813 dinara. Prosečna zarada je 82.265 dinara. Odnos prosečne plate i odnos penzija je 2,16. Znači 2,16 penzija treba da bude za jednu prosečnu zaradu. Ili, 45 posto. Jedna prosečna penzija je u odnosu na proseču zaradu. Znači, manje od 50 posto. U čemu je razlika? Kažu, starima ne treba ništa. Pa stare onda, najbolje, treba pobiti!
Niko nije nikad obelodanio podatak koliko je penzionera odnosno starih osoba umrlo od gladi. To niko nije obelodanio. i niti ko o tome brine. Čak ne brine ni rodbina. Jer rodbina se nađe samo kad, da nešto nasledi. To je tragedija.
Podatak koji je iznet, prezentovan, da je u toku pretprošle godine preminulo 58.000 penzionera. To nije zanemariti. To je činjenica. Jeste, neki su umrli od starosti, tačno tako. Ali mnogi su umrli od toga što nemaju lekove. E to je problem. Jer, ako je cena jednog leka 700-800 dinara, a njegova penzija iznosi 15.000… Pa mi da na današnji dan imamo 79.000 penzionera koji imaju penziju ispod 10.000 imamo. 79.000 penzionera – ispod 10.000!
Solidarna pomoć koju pruža Sindikat penzionera „Nezavisnost“
Penzin podseća:
Sindikat penzionera Srbije „Nezavisnost“ je reprezentativna organizacija penzionera sa više od 50.000 članova organizovanih u 28 lokalnih organizacija. Ovaj sindikat, između ostalih aktivnosti, pruža i solidarnu pomoć.
Mi smo kao sindikat, prošle godine u ovom gradu (*Pančevu) podelili pakete solidarne pomoći. Znate koja je to radost. A u celoj Srbiji smo podelili 5.500 paketa solidarne pomoći. Deo tih paketa solidarne pomoći finansira Republički fond PIO, a deo smo mi uložili. Mi smo uložili milion dinara od članarine naših penzionera i kupili smo pakete za penzionere. I dali, besplatno.
I mi ćemo tako raditi i ove godine. Zašto? Taj paket solidarne pomoći – to nije nešto veliko. A tu su: prašak za pranje, ulje, brašno, šećer, ovaaj i pirinač. To su osnovni artikli koji trebaju svakom penzioneru.
Sada smo u toku pregovora sa jednom bankom da obezbedimo ove povoljne pozajmice. Za kupovinu ogreva, lekova, da to bude po mogućnosti beskamatna ili sa minimalnom kamatom do dva-tri posto, da bude na godinu dana recimo pa na određeni iznos, da mogu ljudi da kupe lekove. Da ne umiru bez lekova.
Strategija o starenju – dokument koga nema
Penzin podseća:
Republika Srbija je imala Nacionalnu strategiju o starenju od 2008. do 2015. godine. Ova vrsta akta služi stvaranju integralne i koordinirane politike, u ovom slučaju – politike brige o najstarijim članovima društva. U poslednjoj godini važenja Strategije – 2015. izvršena je njena evaluacija i doneti su predlozi za novu. Nova strategija, međutim, nikad nije doneta.
Mi smo tražili od vlade već nekoliko puta da se uradi Strategija o položaju cele penzionerske populacije, da se formira Nacionalni savet za starenje i brigu o penzionerima koje će biti produžena ruka ministarstva, da mu predlaže rešenja konkretna, sa svim merama koje treba predložiti.
Strategija o starenju je izašla 2015. godine. Ona nije ni bila urađena kako treba. Ja sam tu strategiju proučio dobro. To je kao jedan spisak lepih želja, ali nepotpun. Ne sagledava činjenično stanje. To treba potkrepiti podacima: šta, koliko, sve to… Koliko po regiji… Jer nije isto opština Novi Beograd i opština Pirot. Ili neki Vladičin Han i tako dalje. Nije. Svaka opština ima svoje. E u toj strategiji trebalo bi to da bude sagledano.
I lokalna samouprava mora da ima učešće. Nije to samo pitanje da odlučuje Beograd. Ne! To ne može tako da bude. Jer lokalne samouprave imaju itekako veliku obavezu i odgovornost. Tu su centri za socijalni rad, tu su lokalne institucije sve. I zdravstvo i obrazovanje. I oni se moraju uključiti. Nije dovoljno da svi čekaju da vide šta će reći predsednik Vučić. Ne! Moraju da se uključe svi. Svi oni su dobro plaćeni. I odgovorni su. I na kraju, oni su se prihvatili u svojoj partiji za taj posao. Nije njih niko naterao.
Kako lokalne samouprave brinu o starijim građanima?
U nekim mestima to ide jako dobro, al u nekim mestima i nekim ide jako loše. Zašto? Obično dobro ide u manjim mestima. Jer lokalne uprave u manjim mestima, manji broj je ljudi, a penzioneri su najuredniji i kod plaćanja poreza i kod komunalnih usluga. Kad dođe neko za gradonačelnika, on sagleda to, pa vidi sve: „Ovo mi je u gradu najveća korist“.
U velikim gradovima to sve odskače. Sve se to gleda po partijskim linijama. Ko vodi udruženje, da li je iz ove partije ili one partije, pa trista čuda, pa koalicije… I onda prepuste to stihiji, a to je onda najgore. Njima je bitno samo, kad je predizborna kampanja, da idu u autobuse, da im daju crvenu i sendvič… To su kapilarni glasovi. To je pogrešno. To je pogrešno i za sistem, i za državu i za penzionere i za sve. Jer te statiste koji oni vode, to je nažalost…
Bolje da mu svaki od tih penzionera kaže šta ga tišti. Pa da u lokalnoj samoupravi, u mesnoj zajednici, u opštini, u gradu, da se to sagleda, da se vidi šta se može rešiti. Međutim, tog sluha nema.
Vraćanje oduzetog dela penzija
Penzin podseća:
Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija, počev od isplate penzija za novembar 2014. pa do 30. septembra 2018. godine, umanjene su penzije onom delu penzionera koji je, do donošenja ovog zakona, primao iznose veće od 25.000 dinara.
Neka udruženja penzionera, među njima i Sindikat penzionera Srbije „Nezavisnost“, traže da se oštećenim penzionerima vrati ovaj novac.
Da se vrati onaj deo penzija koji je oduzet u periodu od 2014. do 2018. za 47 meseci. To su iznosi oko milijardu evra, bez ikakvih kamata, bez ikakvih troškova. Odgovor od vlade je bio da su, da je predlog odličan i sve to, da će imati u vidu, ali dalje od toga se nije otišlo.
- Podsećamo Okrugli sto: Položaj penzionera u Srbiji
Ministarka Darija Kisić je i formirala radnu grupu. Međutim, ta radna gruoa nije počela još da radi ovaj zato što je ona otišla u drugo ministarstvo. Ona je otišla, dobila drugo ministarstvo, i sad ta radna grupa ne radi ništa.
Novi ministar (*Nikola Selaković) je došao, on vodi neku drugu politiku. On se ne bavi penzionerima. Njemu je bitno, partijski rad i tako dalje, ali mu nije bitan rad ni sa radnicima ni sa penzionerima. I onda, to je problem suštine. Jer kad se dovede u jedno ministarstvo čovek koga to ne zanima i kojega to ne dotiče, onda je to problem. Ali, mi ćemo imati razgovore sa njim. I to će biti oštra upozorenja. Jer tu je sad došlo do ogromnih promena u ministarstvu, u Fondu PIO, to su sve promene. Videćemo kako će to dalje da ide.
Penzin podseća:
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je tužbu koju je 11 vojnih penzionera podnelo zbog penzija umanjenih u periodu 2014-2018. godine.
Vidi:
- Sud u Strazburu odbacio tužbu penzionera zbog umanjenih penzija
- USPVLS o odluci Suda u Strazburu: Šut nije mogao sa rogatim
Odluka Strazbura, ona je, to je, ona nije ni pravilna, nije ni kompletna. Zašto? Zato što, mislim da je to poteklo od ovih naših advokata da tužbu usmere u pogrešnom pravcu. Advokatski tim koji je nama vodio, mi nismo išli tim postupkom.
Naš je postupak drugačiji. Naš je postupak takav da se prvo utvrdi pravo, da postoji dug prema Petru Petroviću, prema Marku Markoviću i pojedinačno. Mi imamo 16.500 tužbi koje su na različitim institucijama – na Upravnom sudu, na kasacionom sudu, na ovaj Ustavnom sudu. I to nije još došlo do Strazbura. Tu neće moći da odbije. Zašto? Jer konvencije sve to priznaju. To mora da dođe na dnevni red. Ja sam angažovao zato jednu inostranu advokatsku kancelariju koja će na tome raditi.
Savet Evrope je o tome obavešten. Ja ću ponovo, u Savetu Evrope, da ih informišem, jer mi smo doneli određenu rezoluciju na našem kongresu, doneli smo rezoluciju o određenim pitanjima kako će se to rešavati i mi ćemo to dalje da guramo.
O penalima za prevremeno penzionisanje
To se održava voljom vlasti. Nema političke volje, za sada još, mada ja mislim da će to morati da ode, da bude ukinuto.
Mada ima jedna nelogičnost. Onaj ko nema… Sad se pojavljuju neki koji nemaju 15 godina radnog staža, a traže penziju. To jednostavno nije većina, nije većinski stav, nije političko ispravno. Jer ima deset godina radnog staža… U odnosu na onoga sa 40 godina radnog staža, pa ne nije prirodno da on ima penziju. I onda će sutra još da kaže imam malu penziju u odnosu na onog od 40 godina!
Ne možemo tu da pomognemo, ali, to nije ni većina… To je manji broj osoba koji rade koji to traže, ali mi tu ne možemo da tim ljudima pomognemo jer jednostavno nije ispravno. Nisu uplaćivali doprinose.
Socijalne „penzije“
Država može doneti zakon da se to, kao ono što je (nekadašnji) ministar Krkobabić obećavao da po 100 eura budu svi penzioneri… To nije penzija. To bi bila pomoć. To bi bila pomoć. To nije penzija. Penzija je ono što je čovek svojim radom, prvo uplatom doprinosa, to je penzija… A ono što dobija od države, socijalu, to je teret budžeta. To nema veze sa Fondom PIO.
Drugo, ima još jedna stvar: nedisciplina kod poslodavaca. Ne uplaćuju se adekvatni doprinosi. Neki dan sam pročitao da recimo, ovaj u štampi, da je u Boru, kineska kompanija, ljudima isplaćuje 60.000 legalno, dinara, a 20 do 30.000 daje u kešu. Na koje ne plati doprinose. Za Fond PIO. Izvinite, to je šteta i državi, i budžetu, i penzionom fondu i nama kao penzionerima.
Kongres italijanskog Sindikata penzionera CGIL
Ja sam, kada sam bio na kongresu sindikata CGIL (*Confederazione Generale Italiana del Lavoro) iz Italije… To je najveća organizacija penzionera u Evropi. Penzionerska organizacija ima dva i po miliona, a njihova sindikalna centrala ima šest miliona članova. Na kongresu je bilo učestvovalo hiljadu delegata. Tu su bili predstavnici svih zemalja Evropske unije, jedino sam ja i moj kolega, bili van Evropske unije. Ostali svi iz Evropske unije. Bili su iz Indije, iz Japana i tako dalje.
Mislim da je to bio jadan od najznačajnijih skupova u Evropi za penzionersku populaciju. Kongres je trajao četiri dana, ali četiri puna dana. To nije da se radi sat-dva. Mi smo tog dana kada smo doputovali, samo imali pola sata da ručamo. I odmah na kongres.
Njihova delegacija, na najvišem nivou, na čelu sa njihovim generalnim sekretarom, posetiće naš sindikat. Ja sam ih pozvao. Neki dan smo imali dogovor da će se to dogoditi najkasnije do septembra meseca. Postoji mogućnost da njihova delegacija, to će biti desetočlana delegacija, da oni budu čak i gosti na našoj Olimpijadi trećeg doba u Vrnjačkoj Banji. Tada će biti dogovoreno i sa generalnim sekretarom FERPA-e, to je Federacija evropskih organizacija penzionera, da i on da dođe. Pozvaćemo i sve države bivše Jugoslavije. Održaćemo jedan okrugli sto. Domaćin tog okruglog stola biće naš sindikat
Okrugli sto o problemima penzionera
To će biti jedan naučni skup, biće i jedan broj profesora sa fakulteta iz Beograda. Tu će biti i naš bivši predsednik, našeg sindikata, prof. Zoran Stojiljković.
Sagledaćemo sve i prezentovaćemo ne samo našoj javnosti nego i svetskoj javnosti – položaj, stanje i prdlog mera. Šta i kako. Da se vrate penzije, da penzije idu, ne može da bude penzija manja od 50 posto. U zakonu nije dopušteno da bude toliko niska. Mi smo došli, jedno vreme bilo je 41 posto odnos prosečne penzije prema prosečnoj plati. Ili u odnosu prema bruto društvneom proizvodu. To je za svaku osudu.
Učestvovaćemo i u svemu što se događa i oko Elektroprivrede, bez obzira što smo mi penzioneri. Mi imamo itekako strateški interes jer je Elektroprivreda jedan sistem koji je kičmeni stub cele države. Moj je utisak da se to namerno radi, da bi se to raskrčmilo i prodalo u bescenje.
Nije to krivica samo ove vlasti. Jer svi oni koji su bili prethodna vlast, oni su sad prešli u novu vlast i sad ovde lešinare pod imenom Vučića. To nije tako. Svako treba da odgovara za svoja dela.