Liban: Tri četvrtine na ivici gladi

U Libanu je, kako navode mediji, tri četvrtine stanovništva na ivici gladi. Traju nasilni protesti. Ukratko o tome uz podsećanje da su pre nekoliko godina stariji u Bejrutu protestovali jer su ih iseljavali zarad profita.

Uprkos pandemiji koronavirusa, sve više ljudi u Libanu učestvuje u nasilnim protestima zbog narastajuće gladi i siromaštva.

Libanska ekonomija, kao i mnoge druge širom sveta, vrtoglavo pada zbog mera koje je nametnula Vlada da bi se zaustavilo širenje koronavirusa. Ograničenja su dodatno pogoršala duboku i dugotrajnu finansijsku krizu u zemlji. Posle skoro dva meseca od zatvaranja zemlje, cene hrane rastu, a libanska lira pada.

Svetska banka je predvidela, još pre izbijanja pandemije, da će 2020. godine 45 odsto ljudi u Libanu biti ispod granice siromaštva. Vlada sada smatra da je broj ljudi kojima je potrebna pomoć narastao na čak 75 odsto.

Talas demonstracija ljutih i gladnih stanovnika Libana zahvatio je od 27. aprila 2020. ponovo sve veće gradove.

Protesti u Libanu 2020.

Jedan 26-godišnji demonstrant umro je u 28. aprila, nakon što je zadobio rane od vatrenog oružja tokom sukoba s vojskom u Tripoliju. Demonstranti su ga proglasili “mučenikom gladi”. Vojska je na Tviteru objavila da im je “veoma žao” i da su otvorili istragu o smrti.

Vojska tvrdi da su nerede izazvale “infiltrirane” grupe ljudi i upozorila da “neće tolerisati nikoga ko krši bezbednost i stabilnost”.

Demonstracije, koje su počele krajem 2019. godine, nastavljene su nakon gotovo dvomesečne pauze izazvane epidemijom koronavirusom. Protesti u Libanu kao da se rasplamsavaju.

Kako se širenje virusa usporilo na manje od 10 novih prijavljenih slučajeva dnevno, demonstranti su se vratili na ulice. Banke su, kao i u prethodnom periodu, podnele najveći udar besnih ljudi.

Izvor: Telegraf
Fotografija: Bejrut, Liban, Maxime Guy za Unsplash

Nepoželjni stari i siromašni ljudi

Dozvolite da vas podsetimo da su 2017. godine na ulicama Bejruta protestovali najstariji stanovnici grada jer im je pretilo iseljenje. Centar grada je bio potreban investitorima velikih, modernih zgrada. U modernoj budućnosti glavnog grada Libana nije bilo mesta za stare i siromašne. I ta budućnost nije želela da čeka.

O tome možete čitati u tekstu Kad se stari bore za svoj dom

Zamisao o obnovi centra grada tako da u njemu žive samo bogati ne uspeva. Bogatima trebaju oni koji će da rade. Izlog u pustoj ulici ne privlači, kakva god roba da se nalazi u njemu. Tako su i mnogi veliki brendovi otišli. I bogati sa njima…