Prosečan životni vek na Karibima, u Južnoj i Centralnoj Americi za svega 60 godina popeo se sa 51 na 75 godina od 1950. do 2010. godine, a očekuje se da će porasti na 80 do sredine 21. veka.
Istovremeno, broj starih porašće sa današnjih 57 na 180 miliona do 2050. godine, kada će činiti preko 25 odsto ukupnog stanovništva (prema procenama Ekonomske komisije UN za Latinsku Ameriku i Karibe – ECLAC).
Broj ljudi starijih od 65 biće veći od broja dece u Latinskoj Americi i na Karibima već do 2040. godine. Paralelno sa ovim sve je očigledniji nedostatak kapaciteta za negu i brigu o starima, kao i kvalitetnih i dovoljno brzih zdravstvenih usluga.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Mreža razvoja čovečanstva Svetske banke 2011. godine objavila je dokument „Starenje stanovništva: Da li Latinska Amerika spremna?“ u kome upozorava da se pred kontinentom nalazi velika promena u strukturi stanovništva.
Latinska Amerika stari – Kako je to moguće?
Mnoge siromašnije zemlje sada stiže problem ubrzanog starenja stanovništva. Samo što one nemaju novac i kvalitetne planove da prate društvene i ekonomske izazove ovih obimnih promena.
U zemljama Kariba, Centralne i Južne Amerike prosečan životni vek se produžio za 22 godine tokom pola veka od 1950-ih do danas. Ovaj uspeh prvenstveno je ostvaren dramatičnim smanjenjem smrtnosti kod dece, tako da danas, pola veka kasnije, nastupa demografska promena – starenje nacija.
– Razvijene zemlje navikle su se na činjenicu ubrzanog starenja tokom nekoliko dekada koja je rezultat manjih porodica, boljeg zdravstvenog stanja stanovništva, više novca i dužeg života – kazao je ko-autor studije Svetske banke „Starenje stanovništva: Da li Latinska Amerika spremna?“
– Ali sve nas treba da brine to što ubrzano starenje nije više fenomen bogatih zemalja, i da mnoge siromašnije zemlje sada stiže isti problem. Samo, one nemaju novac i kvalitetne planove da prate društvene i ekonomske izazove ovih obimnih promena – pojašnjava on.
Latinska Amerika stari – Kratka istorija demografskih promena
Demografska promena u Latinskoj Americi neće biti postepena tokom celog veka, već će se desiti za svega dve ili tri decenije.
Početkom 1950-ih godina, pre nego što će uslediti snažna borba za smanjenje smrtnosti dece u Latinskoj Americi, na celom prostoru živelo je oko 160 miliona ljudi – manje nego što ih danas živi samo u Brazilu. Od toga je dve trećine živelo u selima i divljini.
Porodice su tada bile velike, stopa rađanja bila je među najvišim u svetu, obrazovanje je bilo veoma slabo, a poslova van domaćinstva bilo je malo. Veliki broj dece umirao je pre pete godine života.
Danas većina Južnoamerikanaca živi u gradovima, stopa smrtnosti dece je mala, a rađa se oko 50 odsto manje dece nego nekad. Ovaj trend naročito je uočljiv u zemljama sa brojnom imigracijom iz Evrope koja je doprinela prethodnoj velikoj demografskoj promeni početkom 20. veka.
Međutim, ovde demografska promena neće biti postepena tokom celog veka, koliko je trajala u Evropi, već će se desiti za svega dve ili tri decenije. Globalno gledano, svaka četvrta zemlja na svetu sa najbržom stopom starenja nalazi se u Latinskoj Americi.
A pre 40 godina, sredinom 1970-ih, zvaničnik jedne latinoameričke države održao je upečatljiv govor pred UN u Njujorku u kome je upozorio na dugoročne posledice uspešne vakcinacije i smanjene smrtnosti dece u decenijama nakon Drugog svetskog rata.
Tada je konstatovao da je to dobro, ali da to nema mnogo smisla ako se zaustavi samo na tome i da ovaj program mora biti podržan obrazovanjem, ekonomijom, infrastrukturom, itd. Koliko je toga u međuvremenu zaista i učinjeno?
Latinska Amerika stari – Šta može da se učini?
Potrebna je promena zakonodavstva koje treba da podrži duži, produktivniji život. To znači produžetak radnog veka, uz prateću zdravstvenu negu koja isti treba da omogući.
Važno je da se razume razmera problema, ekonomski ciklusi, rad starijih i ostvareni prihodi, podrška porodice, pol, kao i cena zdravstvene zaštite starije populacije, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Potrebno je obezbediti penzije za više ljudi, naročito za one koji rade na poslovima u zoni sive ekonomije gde im penzija nije garantovana radom.
Izveštaj u tom cilju predlaže promenu zakonodavstva koje treba da podrži duži, produktivniji život. Naravno, kada ovakav savet dolazi od Svetske banke to zapravo znači produžetak radnog veka, doduše uz prateću zdravstvenu negu koja isti treba da omogući.
„Umesto da se penzionišu u ranim 60-im godinama života, radnici bi mogli da rade mnogo duže kao što je to slučaj u Singapuru ili nekim zemljama Evropske unije. Vlade bi trebalo da omoguće obrazovanje odraslih u 50-im i 60-im godinama„, kaže se u izveštaju.
Pored toga, Svetska banka preporučuje i snažnije uvođenje žena u radnu snagu, kontinuiranu reformu penzionog sistema, naročito u zemljama koje paralelno mogu da obezbede i povećanje životne ušteđevine.