Koliko smo neandertalci?

Osobe evroazijskog porekla nose od 1 do 3% gena neandertalaca, ali, kada se skupi dovoljan broj pojedinaca, moguće je rekonstruisati i 20% genoma ove izumrle vrste

Protekle sedmice objavljena su: istraživanje harvadskih naučnika koje je predvodio dr Sankararaman u časopisu Nature i istraživanje dr Vernota i dr Akeja sa Vašingtonskog univerziteta u časopisu Science. Oba tima istraživala su vezu savremenog čoveka sa neandertalcima.

Neandertalci su hominidi, dakle ljudska vrsta koja je jedno vreme bivstovala paralelno sa homo sapiensom, a onda su izumrli. Zna se da su se pre 60.000 godina, kada su ih pripadnici vrste homo sapiens, došavši iz Afrike, zatekli na teritoriji današnje Evrope, mešali sa njima, a istraživanje Vernota i Akeja ukazuje na to da je do mešanja dolazilo u različitim periodima.

Istraživanje dr Sankararamana vršeno je upoređivanjem DNK neandertalaca sa DNK 1.180 osobe iz Evrope, Azije i Afrike. Pretpostavljalo se da Afrikanci neće imati tragova neandertalaca, ali da će oni biti u manjem procentu zastupljeni i kod Azijaca jer ne postoje dokazi da su oni ikada zašli dublje u Aziju.

Međutim, ustanovljeno je da se u genima današnjih ljudi nalazi mnogo više veze sa neandertalcima nego što se mislilo. Iako se kod pojedinaca evroazijskog porekla nalazi od 1% do 3%, sveukupno, kada se sakupi dovoljan broj pojedinaca, može da se rekonstruiiše oko 20% neandartalskog genoma, koliko su dobili Vernot i Akej od 665 osoba.

Mnoga oboljenja su povezana sa neandartalskim genima (mogućnost obolevanja): dijabetes, Kronova bolest, lupus… Sa druge strane, veće koncentracije keratina, materije koja kosu čini jačom, takođe su zaostavština neandertalaca što je lako i objašnjivo jer je njihova vrsta živela u ledeno doba, a jaka maljavost daju dobru izolaciju.

Ni za preživljavanje gena koji su podložni nekim bolestima nije teško naći objašnjenje, mada na prvu loptu izgleda neobično da takvi geni, koji slabe nosioce, nisu vremenom, putem prirodne selekcije, nestali. Međutim oni su nekada, u drugim okolnostima, mogli imati pozitivne efekte.

Eto, do danas je impresivan procenat genoma vrste koja je izumrla preživeo u nama. Da li mi, na Balkanu, možemo to da pojmimo?
...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *