Katica (Zaječar): Moja reka

Katica (Zaječar): Moja reka

Pesma sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna pesma“.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Fotografija: Jerković, Samo pravo… (Reka Sava kod Gradiške)

O reko Savo, reko detinjstva moga,
reko snažna i jaka, velika ljubavi moja.
Tvojom ledenom vodom majka mi pelene prala,
prve cvetove vrba uz obale tvoje sam brala.

Šta radiš sada, lepotice moja?
Nasipom ograđena, sanjaš li snove svoje.
Nasipi tvoji su jaki, građeni rukom mojom,
žuljeva odavno nemam, reko, ljubavi moja.

Znam da tečeš polako, tiho pričaš sudbinu moju
i nosiš opet lišće vrbe i mlade topole.

Ja sam sada daleko аl’ ti si uvek uz mene,
voda iz korita tvoga još pere oči snene.
Ti si ostala ista, snažna, jaka i mlada
a ja sam telom stara, a dušom ostala mlada.

Požuri, reko moja, raširi njedra svoja
jer tvoj ljubavnik te čeka da primi vode tvoje.
On lepotan stari, ogrnut plaštom plavim
zastaje i čeka tebe u nežan zagrljaj pravi.

Nije ti mnogo veran, voli on Tisu i Dravu
al’ najviše strasti on pruža tebi – tebi, lepotici Savi.

Katica Kostadinović, Zaječar


Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“