Zamislimo da jednog dana privatni sektor preuzme „tržište“ usluga koje sada „drže“ javna komunalna preduzeća. Ko će dobiti priliku zaposlenja: oni sa iskustvom ili oni bez?
Javno-privatno partnerstvo (JPP*) je sistem realizacije projekata u kome javni sektor ima ulogu investitora, a privatni sektor vodi projekat u cilju veće efikasnosti i manjih troškova. Iako teorijski zvuči logično, i iako se ideja u Srbiji promoviše već neko vreme, do sada nije imao puno uspeha. Međutim…
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Zamislimo da JPP model zaživi, a zatim opet postavimo pitanje: Ko će raditi u privatnom sektoru koji dobije zadatak da upravlja projektima javnog sektora? Možda smo već odgovorili u poglavlju gde je bilo reči o preporukama rada u javnim službama i upravama.
Ili, zamislimo da jednog dana imamo daleko manje zaposlenih u državnim službama i da privatni sektor preuzme „tržište“ usluga koje sada „drže“ javna komunalna preduzeća: odnošenje smeća, distribucija vode, itd.
Hoće li se i tada desiti da mnogo manjih firmi u vlasništvu bivši zaposlenih u javnom sektoru preuzme poslove javnih preduzeća, na sličan način kako se to dogodilo urušavanjem društvenih firmi i privatizacijom sektora proizvodnje, projektovanje, izvođenja, itd?
*na engleskom govornom području JPP model poznat je kao PPP – Public Private Partnership.