Institut za onkologiju: Desetokrevetne sobe i liftovi za sve

Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu bolesničke sobe uglavnom imaju od osam do deset postelja, dok su malobrojne one sa četiri postelje. Svuda je tesno: u ambulantama, bolesničkim sobama, čekaonicama, kabinetima…

– Imamo ukupno četiri lifta. Istim liftom prevoze se tek operisani pacijenti, bolesnici posle završene terapije, hrana, umrli, osoblje i oboleli koji se ovde leče – priča direktor, profesor dr Radan Džodić, koji je i koordinator za oblast onkologije u Ministarstvu zdravlja.

Zgrada je počela da se gradi 1939. godine kao prva bolnica za obolele od raka. Najveći ktitor bila je kraljica Marija Karađorđević, osnivač instituta bio je profesor patologije Ksenofon Šehović. Danas je ovu zgradu pregazilo vreme, ali i činjenica da smo suočeni sa epidemijom raka.

Zgrada ima pet operacionih dvorana, a poslednja je uređena pre 14 godina. Od aparata za zračenje ima četiri akceleratora i dva aparata za brahioterapiju koji rade u tri smene…

Na beogradskom Institutu za onkologiju godišnje se obavi oko 7.000 operacija, ozrači više od 4.000 pacijenata. Čak 40 odsto terapija zračenja i hemioterapija u celoj Srbiji uradi se na ovom institutu!

– Postoji dobra volja da se nabavi još četiri aparata za zračenje, ali i da se ustanova proširi, dogradnjom zgrade na prostoru odmah pored naše sadašnje zgrade. Srbiji treba oko 30 do 35 aparata za zračenje. Sada od 14 radi 11. Nabavka još pet novih, kako je najavljeno za 2015. godinu, bio bi izuzetno veliki napredak u lečenju – kaže prof. dr Džodić i dodaje:

– Za prijem hemioterapije u ovom času čeka 94 pacijenta. Mi imamo listu zakazivanja, a ne listu čekanja. Posle operacije raka dojke, terapiju pacijentkinja može da prima na tri nedelje i samo retke terapije idu na sedam dana. Lekova, i citostatika i bioloških medikamenata za određene slučajeve ima u adekvatnim količinama, kaže prof. dr Džodić za Politiku.