Imati sve i želeti više: 1% najbogatijih poseduje pola sveta

Imati sve i želeti više: 1% najbogatijih poseduje pola sveta
Grafikon: Nejednakost u državama OECD-a (potražite više na Penzinu)

Oksfam, dobrotvorna organizacija sa sedištem u Oksfordu u Velikoj Britaniji, koja se bavi pitanjima siromaštva u svetu, upozorava da će do 2016. godine jedan procenat najbogatijih posedovati polovinu svetskog bogatstva.

U susret Svetskom ekonomskom forumu u Davosu (Švajcarska), Oksfam (Oxfam) je objavio izveštaj pod naslovom: „Bogatstvo: Imati sve i želeti više“. U njemu se, između ostalog, navodi:

  • prosečno bogatstvo 1% najbogatijih punoletnih ljudi na planeti iznosilo je 2,7 milijardi dolara u 2014. godini
  • udeo u svetskom bogatstvu koje poseduju povećalo se sa 44 odsto iz 2009, na 48 odsto u 2014. godini
  • po toj stopi prelivanja bogatstva, već sledeće, 2016. godine, 1% najbogatijih posedovaće preko polovine svetskog imetka
  • 1 od 9 ljudi na planeti nema dovoljno hrane
  • preko milijardu ljudi živi sa manje od 1,25 dolara dnevno
  • Bogatstvo 80 najbogatijih na svetu udvostručilo se od 2009. do 2014. godine, a profit je korišćen za lobiranje kod vlada za dalje ispunjenje interesa najbogatijih
  • (napomena Penzina: 400 najbogatijih je samo u 2014. godini postalo bogatije za 92 milijarde dolara).

Prošle, 2014. godine, Oksfam je objavio da samo 85 najbogatijih ljudi na planeti poseduje koliko i 50 odsto ukupnog stanovništva planete – siromašnija polovina od 3,5 milijardi ljudi. U 2015. godini svega 80 ljudi ima koliko i 3,5 milijardi najsiromašnijih.

– Da li zaista želimo da živimo u svetu gde je jedan odsto ljudi ima koliko i svi mi ostali zajedno? Globalna nejednakost je zaprepašćujuća, i uprkos pravljenju raznih agendi, jaz između bogatih i siromašnih sve je veći – kaže direktorka Oksfama Winnie Byanyima, koja će biti ko-predsedavajuća na simpozijumu u Davosu.

Pre samo pet godina, 2010. godine, trebalo je sakupiti 388 bogataša za imovinu siromašnije polovine sveta.

– Oko 20 odsto milijardera dolazi iz finansijskog i sektora osiguranja, a njihovo bogatstvo uvećalo se za 11 odsto za samo 12 meseci, od marta 2013, do marta 2014. godine – kažu u Oksfamu.

Sa tolikim novcem na raspolaganju, sektori finansija i osiguranja potrošili su 550 miliona dolara za lobiranje kod zakonodavaca u Briselu i Vašingtonu samo u 2013. godini.

Na primer, samo u predsedničkoj kampanji za izbore u SAD 2012. godine (kada je Obama osvojio drugi mandat), ova dva sektora obezbedila su 571 milion dolara.

Preko trećine od 1.645 milijardera koje navodi Forbs, nasledilo je deo ili celo svoje bogatstvo.

Oksfam poziva vlade da usvoje plan u sedam tačaka koji će smanjiti nejednakost u svetu:

  1. prekinuti praksu izbegavanja poreza za korporacije i najbogatije pojedince
  2. investiranje u opšte, besplatne javne usluge kao što su zdravstvo i obrazovanje
  3. podeliti teret poreza pošteno, prebacivanjem tereta oporezivanja sa radne snage i potrošača na kapitaliste i bogate
  4. uvesti minimalne zagarantovane zarade i ići u pravcu ostvarenja plata koje su u skladu sa potrošačkom korpom za sve radnike
  5. doneti zakone koji traže jednake namete i promovisati ekonomsku politiku jednakosti žena
  6. obezbediti odgovarajuću zaštitu najsiromašnijih, uključujući garantovane minimalne prihode
  7. usvojiti borbu protiv nejednakosti za globalni cilj, piše Gardijan.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *