Građani Srbije su među onim Evropljanima koji najteže dišu, pokazuje istraživanje britanskog Gardijana. Sitne čestice koje uzrokuju zagađenje vazduha mogu da uđu u pluća i krvotok i da utiču na gotovo svaki organ u telu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Penzin.rs
Evropa se suočava sa teškom krizom javnog zdravlja. Skoro svi Evropljani žive u oblastima sa opasnim nivoom zagađenja vazduha, pokazalo je istraživanje britanskog lista Gardijan.
Analiza podataka, prikupljenih pomoću najsavremenije metodologije, pokazala je da 98 odsto ljudi u Evropi živi u oblastima zagađenim veoma štetnim sitnim česticama. Pri tom, u pitanju su nivoi znatno iznad granice koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Istraživanje Gardijana se odnosi na PM2,5 – sitne čestice u vazduhu. Ove čestice se uglavnom proizvode sagorevanjem fosilnih goriva. Saobraćaj, industrija, grejanje u domaćinstvima i poljoprivreda su glavni izvori čestica PM2,5. Zagađenje često u većoj meri pogađa siromašnije zajednice.
Prema trenutnim smernicama SZO, prosečne godišnje koncentracije čestica PM2,5 ne bi trebalo da prelaze pet mikrograma po kubnom metru. Gotovo dve trećine Evropljana živi u oblastima gde je zagađenje vazduha više nego dvostruko veće od dozvoljene granice SZO.
Gotovo 30 miliona Evropljana živi u oblastima sa koncentracijama sitnih čestica koje su najmanje četiri puta veće od preporuke SZO.
Istočna Evropa teže diše
Istraživanje Gardijana je pokazalo da svega dva odsto stanovništva Evrope živi u oblastima u kojima koncentracija čestica PM2,5 ne prelazi pet mikrograma po kubnom metru.
Najteže pogođena zemlja u Evropi je Severna Makedonija. Srbija je odmah iza nje. Više od polovine stanovništva ove dve zemlje živi u područjima gde je zagađenje vazduha četiri puta veće od granice koju propisuje SZO.
Inače je situacija u istočnoj Evropi znatno teža nego u zapadnoj.
Srbija je jedna od sedam država istočne Evrope u kojima gotovo svi stanovnici žive u područjima sa najmanje duplo većim nivoom zagađenja od dozvoljenog. Pored Srbije, ovoj grupi pripadaju Severna Makedonija, Rumunija, Albanija, Poljska, Slovačka i Mađarska.
U Severnoj Makedoniji gotovo dve trećine ljudi živi u oblastima u kojima je prisustvo čestica PM2,5 četiri puta veće od dozvoljenog. U četiri makedonske oblasti, među kojima je i Skoplje, gotovo je šest puta veće.
Na Zapadu nešto bolje
U Zapadnoj Evropi, tužan izuzetak je Italija. U dolini reke Po i okolnim italijanskim područjima, više od trećine stanovnika udiše vazduh koji je četiri puta zagađeniji od preporuke SZO.
U Nemačkoj tri četvrtine stanovništva živi u oblastima sa duplo većim zagađenjem vazduha od dozvoljenog, u Španiji 49 odsto, a u Francuskoj 37 odsto.
U Velikoj Britaniji tri četvrtine stanovništva živi u oblastima gde je izloženost od jedan do dva puta veća od preporuke SZO: Četvrtina Britanaca živi u područjima u kojima je zagađenje vazduha više nego dvostruko iznad dozvoljene granice.
Za razliku od toga, u Švedskoj ne postoji oblast u kojoj je koncentracija čestica PM2,5 više nego dvostruko veća od granice SZO. Neka područja na severu Škotske nalaze se među retkima u Evropi u kojima je zagađenje u dozvoljenim granicama.
Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje
Stručnjaci navode da zagađenje česticama PM2,5 uzrokuje oko 400.000 smrtnih slučajeva godišnje širom Evrope.Zato apeluju da je potrebno preduzeti hitne mere.
Ukazuju na sve veći broj dokaza koji pokazuju da zagađenje vazduha utiče na gotovo svaki organ u telu. Zagađenje vazduha je povezano sa širokim spektrom zdravstvenih problema. Tu spadaju bolesti srca i pluća, kao i rak, dijabetes, depresija i mentalne bolesti, kognitivni poremećaji i mala težina novorođenčadi.
Jedno nedavno objavljeno istraživanje je pokazalo da je zagađenje vazduha odgovorno za milion mrtvorođenih godišnje. Druga studija je ukazala na to da mladi ljudi koji žive u gradovima već imaju milijarde otrovnih čestica iz vazduha u srcima, navodi Gardijan.
Zagađenje vazduha je postalo ključno pitanje u Evropi, a EU je pod pritiskom da učini više u borbi protiv sve veće krize javnog zdravlja.
Izvor: Beta