Depresija tokom poslednje godine života

Kod mnogih ljudi, depresija tokom poslednje godine života je sve izrazitija kako se smrt bliži. Ovome su posebno podložni žene, mlađe osobe i siromašni.

Depresija utiče na kvalitet života u svim fazama života. Znamo, međutim, malo o činiocima koji su povezani da depresijom tokom poslednje godine života.

Ono što se, međutim, zna jeste da pacijenti sa depresijom imaju manju verovatnoću preživljavanja u odnosu na pacijente koji nisu depresivni. Zato je važno depresiju posmatrati kao ključni problem koji treba otkriti i tretirati tokom lečenja ozbiljnih bolesti.

U istraživanju objavljenom u novembru 2019. godine u Journal of the American Geriatrics Society, navodi se da je 59,3 odsto osoba patilo od depresije mesec dana uoči smrti.

Eliza Kozlov sa Ratgers univerziteta u SAD i njene kolege analizirale su intervjue sa 3.274 osobe koje su umrle nakon godinu dana.

Naučnici su pitali učesnike istraživanja da li su u nedelji koja je prethodila razgovoru doživeli:

  • depresiju
  • tugu
  • nemiran san
  • nezadovoljstvo
  • osećaj da je za sve potrebno mnogo truda
  • nedostatak motivacije
  • usamljenost.

Osobe koje su prijavile bar tri od ovih sedam simptoma, mogu se smatrati depresivnim.

Od svih osoba koje su učestvovale u velikoj američkoj studiji Health and Retirement (Zdravlje i penzija), a čije su podatke naučnici koristili za ovo istraživanje, oko 23 odsto je pokazivalo bar tri od ovih simptoma. Dakle, ovde su obuhvaćene i osobe koje nisu umrle u roku od godinu dana.

Međutim, kod onih koji su umrli nakon godinu dana, primećeno je da se depresija pogoršava. Uočeno je da je nivo depresije bio stabilan u periodu 12 do četiri meseca pred smrt, da bi u periodu četiri do mesec dana pred smrt on sve više rastao.

Razlika u stepenu depresije, primetna među različitim grupama,
nestaje mesec dana pred smrt

Godinu dana pred smrt, žene su pokazivale veći stepen depresije. U proseku, žene su prijavljivale tri simptoma depresije, a muškarci dva. Mesec dana pred smrt, i žene i muškarci su imali tri ili više simptoma. Više nije bilo značajne razlike među polovima.

Razlike u stepenu depresije su se pokazale i kada su ljudi upoređeni po životnom dobu i prihodima. Ove razlike su takođe izrazitije godinu dana pred smrt i postaju sve manje kako se smrt približava.

Međutim, mladi, kao i siromašni ispitanici, neprekidno su pokazivali najviši stepen depresije.

Kod osoba sa karcinomom zabeležena je eskalacija stope simptoma depresije na samom kraju života. Kod osoba sa plućnim bolestima i onih koji su imali teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, zabeležen je neprekidno visok nivo depresije tokom cele godine pre smrti.

“Važno je lečiti psihološke simptome tokom celog života. Ovo je, međutim, posebno važno u kontekstu ozbiljne ili hronične bolesti. Lečenjem ovih simptoma se smanjuje patnja i anksioznost i pomaže ljudima da iskuse ‘dobru smrt'”, naglašava Kozlov.

“Potrebno je da se sprovedu dodatna istraživanja i razviju politike kako bi se rešio problem manjka profesionalaca koji pružaju stručnu psihološku pomoć u gerijatriji i na kraju života. Postoji i problem ograničenosti strukture nadoknađivanja za psihološku negu. Takođe, treba popuniti nedostatke u adaptaciji i širenju nefarmakoloških zdravstvenih intervencija za odrasle osobe sa ograničenim životnim vekom.”

Fotografija: Pxhere

U vezi sa depresijom, mogli bi vas zanimati tekstovi:

Pretražite i druge tekstove sa oznakom #depresija

Preporučujemo i tekstove:

Podsećamo i da u Beogradu postoji organizacija koja se bavi palijativnom negom onoloških pacijenata – BELhospice