Beogradska škola robotike (IMP): Gde je počela budućnost robotskih ortopedskih pomagala

Penzin često piše o savremenim dostignućima nauke u oblasti dizajna ortopedskih pomagala uz primenu računarskih tehnologija, ali, i nas je iznenadilo da je jedan deo ove priče počeo na Institutu Mihajlo Pupin, u Beogradskoj školi robotike…

Godine 1963, na IMP-u začeta je „Beogradska škola robotike“, kada je profesor Rajko Tomović (1919–2001) započeo izradu prve protetičke robotske šake (na slici gore).

– „Beogradska šaka“ imala je mioelektrično upravljanje i senzorsku povratnu spregu i mogla je da izvede dve ključne radnje – stiskanje u pesnicu i skupljanje sa ispruženim prstima. Iako nije upotrebljavana u kliničke shrhe, šaka je korišćena za istraživanja koja su uticala na dalji razvoj robotskih ruku – piše portal Elementarium.

Beogradsku školu robotike vodio je, između ostalih, i profesor Miomir Vukobratović (1931–2012), naš najpoznatiji istraživač u ovoj oblasti, koji je ostavio veliki trag u svetskoj humanoidnoj robotici.

Njegovi prvi radovi bili su iz oblasti matematičkog modelovanja antropomorfnih aktivnih mehanizama. Međutim, najvažniji korak u razvoju Beogradske škole robotike bio je njegov rad o tački nula momenta, objavljen još 1969. godine.

Reč je o teorijskom modelu kretanja humanoidnog robota na kome se i danas zasniva kretanje svih vrsta androida. Pre nego što je ovaj model kretanja počeo da se primenjuje kod humanoida, roboti su imali veliki problem sa održavanjem ravnoteže u pokretu. Princip koji je osmislio profesor Vukobratović i danas se, gotovo pola veka kasnije, primenjuje kod mnogih čovekolikih robota, uključujući i Hondinog ASIMO robota o kome je Penzin takođe pisao.

• Više o robotima u savremenoj medicini čitajte na Penzinu!

Već tokom 1971. godine istraživanja su se okrenula praktičnom radu i razvoju prvog aktivnog egzoskeleta – „robotskog odela“ koje se nosi uz telo i njegova namena je da poveća snagu i brzinu kretanja čoveka.

Prvi egzoskelet napravljen u Srbiji služio je da pokrene ekstremitete paraplegičara tako što je nadoknađivao do 50 odsto sile potrebne za pokretanje tela.

Više o egzoskeletu profesora Vukobratovića sa IMP Beogradske škole robotike čitajte na portalu Elementarium.