Beneficirani radni staž u Republici Srbiji

Beneficirani radni staž u Republici Srbiji

Beneficirani radni staž, za obračun penzije, imaju oni zaposleni koji se bave naročito napornim zanimanjima i zanimanjima koji iziskuju dodatne rizike na radnom mestu (pojedini policajci i radnici državne bezbednosti, rudari u jamama, ronioci, padobranci, piloti, radiolozi, itd) ili zanimanjima koja se aktivno mogu obavljati samo do određenih godina života (baletani, pevači solisti).

PIO fond: 13,8 odsto ukupnog broja penzionera ostvarivalo je pravo na beneficirani staž – 182.138 penzionera. Taj postotak je dugo bio oko 12 odsto, do 2012. godine, ali tada su i vojni penzioneri postali deo PIO fonda.

Ministarstvo rada Pravilnikom o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, utvrđuje konkretna radna mesta u 36 oblasti privrede na kojima su ispunjeni uslovu u pogledu težine i uslova rada. Na ovim radnim mestima, penzija osiguranika ostvaruje se računanjem staža osiguranja sa uvećanim trajanjem i snižavanjem starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju.

Stepen uvećanja beneficiranog radnog staža iznosi dva, tri ili četiri meseca na godinu dana rada, a najviše se za 12 meseci efektivno provredenih na ovim poslovima može računati kao 18 meseci staža osiguranja (dodatnih 6 meseci).

Starosna granica za osiguranike koji za godinu dana ostvaruju 18 meseci staža može se snižavati najviše do 50 godina života, dok za ostale kategorije beneficiranog radnog staža (dva, tri ili četiri meseca godišnje), minimalni uslov za sticanje prava na starosnu penziju iznosi 55 godina života.

Da bi se staž osiguranja računao sa uvećanim trajanjem, radnik na tim radnim mestima mora provesti najmanje 10 godina, odnosno 5 godina ako je utvrđena invalidnost.

Izmenama i dopunama Zakona o PIO (Član 5 izmena) uveden je i Član 20 Zakona o PIO – (naveden u celosti niže u tekstu) po kom je dodatni uslov za snižavanje starosne granice za odlazak u penziju – da najmanje dve trećine staža (npr 10 od 30 godina) osiguranik bude na radnim mestima na kojima se obračunava staž sa uvećanjim trajanjem (beneficije), u odnosu na ukupan staž osiguranika.

Usvojene izmene neće uticati na osiguranike kojima se staž računa sa dodatnih 6 meseci na godišnjem nivou (rudari, baletski umetnici). Oni će i dalje moći u penziju sa 50 godina.

Takođe, propisan je i minimalni broj godina radnog staža koje je potrebno provesti na radnom mestu koje nosi beneficije za obračun radnog staža – Član 43 Zakona o PIO (naveden u celosti niže u ovom tekstu).

U Srbiji se po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju jedna godina radnog staža može upisivati u radnu knjižicu najviše kao godina i po (1:1,5). Ovaj odnos „realnog“ i zaračunatog radnog staža razlikuje se od zanimanja do zanimanja.

U skladu sa naporima za rasterećivanje budžeta smanjenjem izdataka za penzije, pooštravaju se i pravilnici po kojima se zaračunava beneficirani radni staž. Paralelno sa ovim procesom, do 2016. godine pomerana je i minimalna moguća starosna granica za odlazak u penziju sa beneficiranim radnim stažom – od 53 godine i 4 meseca u 2011, sve do 55 godina u 2016. godini na dalje.

U Republici Srbiji sredinom 2012. godine bilo je oko 100.000 zaposlenih sa beneficiranim radnim stažom. 

Iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju:

Član 20

Osiguraniku koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, utvrđena u članu 19. tačka 1) ovog zakona, snižava se zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to:

1) za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;

2) za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;

3) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;

4) za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.

Starosna granica iz stava 1. ovog člana može se snižavati najviše do 55 godina života.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, starosna granica za osiguranike koji rade na poslovima iz stava 1. tačka 4) ovog člana može se snižavati najviše do 50 godina života.

6. Određene kategorije osiguranika

Član 42

Osiguranici – zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju jesu:

1) policijski službenici – uniformisana ovlašćena službena lica i policijski službenici koji rade na posebno složenim, specifičnim, odnosno operativnim poslovima;

2) zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

3) pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, pripadnici Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije;

4) zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (u daljem tekstu: zaposleni u Upravi);

5) ovlašćena službena lica Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji;

6) profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije;

7) ostali policijski službenici koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Radna mesta i poslovi iz stava 1. ovog člana ne mogu biti administrativno-tehnička radna mesta, odnosno poslovi, već samo poslovi na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje, odnosno poslovi na kojima je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje.

Izuzetno, stav 2. ovog člana ne odnosi se na zaposlene iz stava 1. tačka 6) ovog člana.

Član 43

Osiguranik iz člana 42. tač. 1) do 6) ovog zakona, kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja uslova iz člana 19. ovog zakona, stiče pravo na starosnu penziju ako je navršio najmanje 55 godina života i 25 godina staža osiguranja, od čega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, u organu iz člana 42. ovog zakona.

Pravo na starosnu penziju pod uslovima iz stava 1. ovog člana ne može steći osiguranik koji u momentu ostvarivanja prava nije ovlašćeno lice odnosno zaposleni iz člana 42. ovog zakona.

Osiguranik iz člana 42. tačka 7) ovog zakona, kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja uslova iz člana 19. ovog zakona, stiče pravo na starosnu penziju ako je navršio najmanje 60 godina života i 25 godina staža osiguranja, od čega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, u organu iz člana 42. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, i člana 19. ovog zakona, profesionalno vojno lice stiče pravo na starosnu penziju i to:

1) podoficir i oficir do čina pukovnika kad navrši 40 godina penzijskog staža i najmanje 53 godine života;

2) oficir čina pukovnika kad navrši 40 godina penzijskog staža i najmanje 54 godine života.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, i člana 19. ovog zakona, policijski službenici – pripadnici specijalnih jedinica policije, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, pripadnici Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije koji rade na posebno složenim, specifičnim, odnosno operativnim poslovima, stiču pravo na starosnu penziju kad navrše najmanje 53 godine života i 20 godina efektivno provedenih na tim poslovima.

Član 43a

Izuzetno od člana 43. stav 1. ovog zakona, osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kad navrši:

1) u 2015. godini, najmanje 54 godine života i 21 godinu i osam meseci staža osiguranja, od čega najmanje 11 godina i osam meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

2) u 2016. godini, najmanje 54 godine i četiri meseca života i 22 godine staža osiguranja od čega najmanje 12 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

3) u 2017. godini, najmanje 54 godine i osam meseci života i 22 godine i šest meseci staža osiguranja od čega najmanje 12 godina i šest meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

4) u 2018. godini, najmanje 55 godina života i 23 godine staža osiguranja, od čega najmanje 13 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

5) u 2019. godini, najmanje 55 godina života i 23 godine i šest meseci staža osiguranja, od čega najmanje 13 godina i šest meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

6) u 2020. godini, najmanje 55 godina života i 24 godine staža osiguranja, od čega najmanje 14 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;

7) u 2021. godini, najmanje 55 godina života i 24 godine i šest meseci staža osiguranja, od čega najmanje 14 godina i šest meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Izuzetno od člana 43. stav 3. ovog zakona, osiguranik koji navrši 25 godina staža osiguranja, od čega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, u organu iz člana 42. ovog zakona, stiče pravo na starosnu penziju kad navrši:

1) u 2015. godini, 56 godina i deset meseci života;

2) u 2016. godini, 57 godina i četiri meseca života;

3) u 2017. godini, 58 godina života;

4) u 2018. godini, 58 godina i osam meseci života;

5) u 2019. godini, 59 godina i četiri meseca života.

Pratite Penzin na Fejzbuku!

https://www.facebook.com/penzin.rs/photos/a.591018134269467.1073741826.406950249342924/835588419812436/?type=1&theater

14 komentara

  • Moj otac radio je u jednoj firmi 8 godina i za to breme nije imao beneficije.Da li postoji mogucnost da on sam za tih 8 godina uplati beneficije,koliko bi to kostalo ako moze?

    Odgovori
  • Radim u preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. oni kazu da ne uplacuju za benificirani staz a da kada treba da se ode u penziju PIO obracuna taj staz , nisam proverio ali mislim da fpreduzece u Obrazcu M-4 ne upisuju benificirani staz. Imam Resenje po osnovu telesnog ostecenja IV stepen , svakih 12 meseci se racuna kao 15 meseci staza. u slucaju da treba da idem u penziju kako da ostvarim pravo na taj dodatni staz. hvala unapred na pomoci

    Odgovori
  • Radim privremeno na prekookeanskom turistickom brodu, kako da mi se prizna taj radni staz i da uplatim za penzijsko. Poslali me u lucku kapetaniju oni kazu to radi PIO, odem tamo oni kazu ne rade to, pa ko onda radi?

    Odgovori
    • Zar ne bi trebalo da uplaćuje poslodavac (M4 obrazac)? PIO prima uplate od poslodavaca ili ljudi koji sami sebi uplaćuju penzijsko osiguranje, i prema tim uplatama i tretira radni staž. Morate videti sa svojim poslodavcem.

      Odgovori
  • Postovani,sto se tice beneficiranog staza i uvodjenjem cl.20.Zakona o Pio uvodjenjem nebuloznih 2 trecine navrsenog staza osiguranja,ucinjena je velika steta i nepravda radnicima od strane predlagaca PIo tj.Vulina,i Vucica,ustedeli su dosta para u budjetu,pokazali napacenom,ucenjenom narodu da znaju da vladaju.Neka se zapitaju da li bi oni mogli da izdrze pod katastrifalnim uslovima na takva radna mesta.Evo kako sprovode svoje zamisli virtuelne,primecuje se svakim danom da pucaju.Neka procitaju Akte o Bezbednosti i zdravlju na radu,preterali su,nekorektno je da policajci,pogotovo u vojci sa sto veci cin imaju vece privilegije kroz cl.43krozprivilegovane uslove rada a o finansiskim necemo da pricamo.Nikoga nisu konsultovali da sto sta saznaju o uslovima pod kojima su radnici radili u doskorasnjem vremenu,o ovom necemo ,sve se vidi,narod oseca na svojoj deci,prijatelje,komsije.Strucne ljude ,medicinu rada,lica za bezbednos i zdravlje na radu.Ja sam jedan o tih koji sam kompetentan da o tome pricam jer sam 15g.radio na takva r.m. a jos toliko kontrolisao rad na takvim r.m.Zdravstveno popustio radeci na ta r.m.Steka skracenje 2.po Zakon o PioResenjem istog iz 2013.a 2015 mi stupanjem novog zakona ukidaju steceno pravo.Ustedeli su dosta para,sada je vreme da vrate primenu starog zakona kao jer mi nismo Nemacka kao sto su rekli poljaci koji su vratili uslove za penzionisanje da budu povoljniji nego sto su bili,vodeci racuna o naciji.

    Odgovori
  • Molim Vas da mi odgovorite gde mogu da se informisem kojeg dana sticem pravo na penziju,radim u policiji od 27.06.1983.godine,rodjen sam 28.05.1965.godine.Uvecan mi je staz 4.meseca na godinu.pozdrav

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *