Uzimanje previše lekova kod starijih osoba je povezano sa rizikom od interakcije među lekovima, sa rizikom od pogoršanja percepcije, od padova, sa uticanjem na kognitivne funkcije, sa mogućnošću hospitalizacije, pa čak i smrti.
Ministarstvo zdravlja kanadske provincije Ontario, kako prenosi Medscape, razmatra mogućnost uspostvaljanja smernica za smanjivanje ili prestanak prepisivanja nekih lekova. Barbara Ferel sa Univerziteta u Otavi i njene kolege sproveli su istraživanje kako bi identifikovali lekove koji bi trebalo da se hitno nađu na spisku ovakvih preporuka. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu PLOS One (PDF).
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Prvi pregled medicinske literature omogućio je identifikovanje a priori najproblematičnijih tretmana. Tako je dobijena lista od 29 lekova ili klasa lekova. Ovaj spisak je zatim tri puta razmatran na panel-diskusijama u kojima je učestvovalo 36 farmaceuta, 19 lekara, i 10 gerijatrijskih sestara.
Sa ovog spiska, izabrano je 14 jer je postignut konsenzus sa najmanje 70 odsto učesnika panela, kao i dve klase – antikonvulzivi i biofosfonati, koje je dodalo više od 10 odsto učesnika.
Za tri od pet klasa lekova za koje se razmatra stavljanje na spisak za smanjivanje ili ukidanje prepisivanja, procenjeno je da utiču na mentalno zdravlje.
Ovo je spisak tih pet klasa:
- Benzodiazepini (lekovi protiv anksioznosti, za spavanje): Građani Srbije godišnje popiju više od 375.000 lekova protiv nesanice. U Kanadi, 21 odsto starijih osoba je, u periodu 2009-2010. godina, dobilo recept za jedan od ovih lekova.
- Atipični antipsihotici (neuroleptici): ograničena je korist kada su u pitanju neuropsihijatrijski simptomi demencije, a neuroleptici se povezuju sa ozbiljnim neželjenim efektima, pa čak i sa većom smrtnošću u slučajevima hronične upotrebe.
- Statini (lekovi protiv holesterola): autori izražavaju „zabrinutost kada je u pitanju korist od ovih lekova, budući da istraživanja ne obuhvataju starije pacijente“ i tvrde da „ne postoje jasni pokazatelji“, a „sve više se prepoznaje postojanje neželjenih dejstava i preteranog lečenja ovim lekovima kod pacijenata sa niskim rizikom“.
- Triciklični antidepresivi: neželjena dejstva kao što su konfuzija, padovi, promena ciklusa spavanja i promena raspoloženja dešavaju se nakon prekida lečenja.
- Inhibitori protonske pumpe.
Tokom ove rasprave, identifikovano je još devet klasa za koje bi bilo poželjno da se uvrste u preporuke za smanjenje ili prestanak prepisivanja:
- antiholinergički lekovi za urinarnu inkontinenciju
- antipsihotici prve generacije
- opioidi (lekovi protiv bolova)
- inhibitori holinesteraze
- antidepresivi – selektivni inhibitori preuzimanja serotonina
- biofosfonati (lekovi protiv osteoporoze)
- antikonvulzanti
- betablokatori (lekovi protiv hipertenzije)
- antitrombociti.