Kod osiguranika Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fonda PIO), rasprostranjeno je mišljenje da samo lekari veštaci imaju tarifu za utvrđivanje potpunog gubitka radne sposobnosti, odnosno da samo od njihovog nalaza zavisi ostvarivanje prava na invalidsku penziju.
Tako, naravno, misle neupućeni, dok upućeni dobro znaju da ostvarivanje prava u istoj, a nekad i u mnogo većoj meri, zavisi od spremnosti na dogovor sa službenim licima Odeljenja za penzijsko i invalidsko osiguranje kojim rukovodi Momira Lalić.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Dogovor nije ništa drugo nego postavljanje uslova pod kojima podnosilac zahteva može da ostvari pravo na invalidsku penziju. Uslovi se postavljaju vrlo diskretno, najpre kroz prijateljsko ubeđivanje, zatim instruisanjem prvostepenog organa, na koje načine sve treba stranku iscrpljivati fizički i psihički, dok se ne slomi i pristane na uslove, a u slučaju odbijanja stranke, sledi odbijanje zahteva, bez obzira na dijagnozu, nalaz organa veštačenja i zakonske propise.
Dakle, nisu lekari veštaci ti koji odlučuju o pravu. Veštaci veštače, a reketaši donose odluke.
Ako se u rešenjima Direkcije, za koja se pouzdano zna da će biti razmatrana u upravnom sporu, navodi da se (nezakonito) postupanje preduzima radi zaštite javnog interesa, (koji nije proglašen), onda se mora uzeti kao nesporna činjenica i da je Fondu PIO takvo postupanje dozvoljeno.
Samo po sebi je razumljivo da sa dozvolom Direktora Fonda, svaka šuša i sponzoruša Direkcije, sme telefonom da pozove stranku na dogovor u svoje ime i za svoj račun, ili u tuđe ime i za tuđ i svoj račun, tj. reket, a sve naravno „radi zaštite javnog interesa„.
Reketiranje ima razne pojavne oblike, a jedan od njih je preventiva kao rezultat umnog napora Momire Lalić, da u pravne okvire svede ono što nije zakonom propisano, ali što značajno doprinosi „zaštiti javnog interesa“ i kućnog budžeta. Inače, stručne i organizacione sposobnosti Momire Lalić i teranje inata osiguranicima i korisnicima Fonda, znatno su doprinele da ni zaposleni uskoro neće moći da uđu u svoje kancelarije od nagomilanih i nerešenih zahteva, ni sudije Upravnog suda u svoje kancelarije, od nagomilanih tužbi protiv Fonda PIO.
Uzrok ovakvom stanju stvari jeste, donekle, neobaveštenost Momire Lalić da je novi Zakon o opštem upravnom postupku stupio na snagu još pretprošle godine. Stoga je upravni postupak pred organima Fonda imitacija upravnog postupka. Službena lica koja u Fondu vode postupak i donose rešenja nisu ovlašćena službena lica po Zakonu o opštem upravnom postupku, a zamenik direktora po čijem ovlašćenju rade posao za koji nisu ovlašćena, nije rukovodilac organizacione jedinice, već imitacija rukovodioca. Stvarni rukovodilac tima za reketiranje je Momira Lalić.
Da bi se prevazišlo takvo stanje, imitacija je dovedena do apsurda uvođenjem međufaze koja se naziva preventiva. Preventiva nije propisana Zakonom o PIO, Statutom fonda niti na drugi način, a lica koja vrše preventivu nisu ovlašćena ni za vođenje postupka ni za donošenje rešenja, ali su po nalogu Momire Lalić, ovlašćena za reketiranje.
Znači, sve je imitacija, samo je reket original.
Pošto je to normalnom čoveku neshvatljivo, na primeru iz prakse može se bolje razjasniti.
Kod osiguranika iz primera, koji se predlaže pažnji čitalaca, a koji je lice sa posebnim potrebama, utvrđen je potpuni gubitak radne sposobnosti, pre osam godina, donet nalaz veštaka na osnovu neposrednog pregleda i medicinske dokumentacije. Odmah po donošenju nalaza, stručni radnik organa veštačenja u Smederevu Ivana Stojiljković, pošto se uverila da osiguranik nema ni pare ni nameru da časti, pismenim putem, kao ovlašćeno lice upravnog organa, nalaže organu veštačenja da izmeni datum nastanka invalidnosti, iz razloga što je invalidnost uneta u osiguranje, iako za to nije ovlašćena niti u predmetu postoje dokazi za to.
Tim za reketiranje, na čijem je čelu Momira Lalić, drži se devize „ni kod babe nema džabe“ i odbija osnovan zahtev za penziju.
Posle dugogodišnjeg vođenja postupka, organ veštačenja prošle godine menja nalaz i mišljenje u skladu sa medicinskom dokumentacijom i dokazima u spisima, nakon čega filijala Smederevo izrađuje nacrt rešenja o priznavanju prava na penziju.
Po pravosnažnosti rešenja, po pravilu, korisniku se za sve godine – od podnošenja zahteva do donošenja rešenja, moraju isplatiti svi pripadajući, a neisplaćeni iznosi penzije pa se svaki takav predmet obavezno šalje Momiri Lalić na tzv. preventivu.
Preventiva, za razliku od prethodne kontrole, nije propisana zakonom, ali je uvedena iz praktičnog razloga, kako bi se Momira Lalić upoznala sa celokupnim iznosom, koji će se po osnovu takvih rešenja biti isplaćen i kako bi reket-tim odredio procentualni iznos koji će se uzeti od korisnika penzije na ime zaštite interesa Fonda tj. javnog interesa.
Kao šefa reket-tima, Momira Lalić je imenovala Biljanu Stanković da pravno uobliči reketiranje, a iznudu reketa, preimenuje u „preventivnu ocenu“.
Biljana Reket Stanković, i u pokrenutom postupku preventivne ocene, preventivno upućuje dopis Sektoru za medicinsko veštačenje, br. dosijea 15812/17 od 5.12.2017. godine u kome, na već ustaljeni način, zahteva od organa veštačenja da se izjasni da li se u već donetom konačnom nalazu veštaka, može utvrditi drugi datum nastanka potpunog gubitka radne sposobnosti (za slučaj da stranka definitivno odbije da plati reket)!!!
Dakle, isti tim za reketiranje, zbog koga je vođen osmogodišnji postupak dokazivanja prava na penziju, ne odustaje od planirane dobiti i sada prethodno proverava da li će lekar veštak pristati da izmeni datum nastanka invalidnosti, ukoliko stranka ne pristane na reket, bez obzira što je postupak okončan i što nalaz veštaka predstavlja punovažan pravni osnov za donošenje rešenja.
Kako stranka u pitanju nije pokazala volju za saradnjom, pre izmene nalaza, pokrenut je mehanizam koruptivnog lanca, pa se sa službenog telefona Direkcije, podnosiocu zahteva na kućni telefon, javlja Karika Ljiljana Leontijević s otvorenim pozivom da dođe na dogovor u vezi priznavanja prava na penziju, ali pod uslovom da dođe bez advokata, što je osiguranik, naravno odbio.
Direkcija fonda, nakon toga, šalje telegram punomoćniku stranke, sledeće sadržine:
„Pozivamo Vas da obezbedite da Vaš davalac punomoćja J.M. iz Smedereva, dođe na pregled dana 18.12.2017. godine u 9 časova u RFPIO ulica Dr Aleksandra Kostića br. 9, soba 21. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje“
Cilj telegrama je bio da se i punomoćniku i stranki stavi do znanja da bez dogovora nema ni penzije i da će se na ponovljenom pregledu punovažan nalaz organa veštačenja izmeniti.
Dostavljanje telegrama u večernjim satima, samo po sebi izaziva uznemirenje, nagoveštavajući uglavnom loše vesti, ali drskost sa kojom sponzoruše Fonda neovlašćeno šalju poziv za pregled, po obavljenom veštačenju, okončanom upravnom postupku i izrađenom nacrtu rešenja, vraća nas na konstataciju sa početka teksta, da je Fondu sve dozvoljeno, da je sve to što je dozvoljeno dobro organizovano, a sve organizovano mora biti izvršeno, pa makar i uz pomoć punomoćnika stranke, ako se već bez punomoćnika ne može.
Zahvaljujući Dragani Kalinović i Momiri Lalić, upravni postupak u Fondu PIO je srozan ispod nivoa Plavog mosta.
Da nema razlike u moralu dama iz Fonda i dama ispod Plavog mosta i da usluga zavisi samo od pogodbe sa „mušterijom“, vidi se iz dopisa razočarane Biljane Reket Stanković, Sektoru za medicinsko veštačenje br. 15812/17 od 15.12.2017. godine, upućenog posle pritužbe punomoćnika stranke, Direkciji.
U navedenom dopisu, Biljana Reket Stanković obaveštava Sektor za veštačenje, da su spisi predmeta filijale Smederevo dostavljeni Odeljenju za penzijsko i invalidsko osiguranje u svrhu davanja preventivne ocene nacrta rešenja Filijale Smederevo, te da je naknadno utvrđeno, da nije bilo osnova za upućivanje dopisa br.15812/17 od 5.12.2017. godine pa se isti stavlja van snage. Na kraju se dodaje, da ukoliko su na osnovu dopisa br.15812/17 od 5.12.2017. godine, Odeljenja za penzijsko i invalidsko osiguranje, upućeni pozivi za pregled, navedeni pozivi se smatraju nevažećim.
Nakon ovoga, postavlja se pitanje da li je Biljana Reket Stanković pod uticajem opijata pisala prvi ili drugi dopis. Ako ne uzima opojna sredstva, onda se postavlja pitanje na osnovu kojih stručnih kvaliteta joj je povereno preventivno ocenjivanje prvostepenih rešenja, obzirom da imenovana očigledno ne poznaje osnove postupaka koji se u Fondu sprovode.
Međutim, kako preventiva nije propisana ni zakonom ni opštim aktima Fonda to ne postoji ni odgovornost za sprovođenje preventive, predviđena je samo nagrada za uspešnost, ako se iz postupka koji nije propisan zakonom ostvari propisna dobit.
Filijala Smederevo je, po nalogu Odeljenja za penzijsko i invalidsko osiguranje Direkcije, a zbog izmakle dobiti, zaključkom obustavila već okončan postupak, iz razloga navodne „nezainteresovanosti podnosioca zahteva“, koje je lice sa posebnim potrebama i bez prihoda. Time je filijala Smederevo stavljena definitivno pod starateljstvo Odeljenja za PIO i upodobljena starateljskom odnosu između maloletnog delikventa kao štićenika i iskusnog kriminalca kao staratelja.
Punomoćnik „nezainteresovanog“
podnosioca zahteva
Adv. Zorica Tršić