Priča sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja muška putopisna priča“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Šetao noćni čuvar fabrike oko portirnice i duboko razmišljao. Od kada je ukinuta treća smena zbog nedostatka posla, nema radnika, pa vreme uglavnom provodi u šetnji oko portirnice u zviždukanju i razmišljanju. Nigde žive duše. Samo se oko portirnice vrzmaju nekoliko kučića. Valjda su ih gazde oterale, pa su, u krugu fabrike, našli mirno utočište. Šetajući, noćni čuvar fabrike bi, povremeno, pogledao na sat, da mu ne promaknu vesti. Tada obavezno ulazi u portirnicu i pušta radio. To nikako nije hteo da propusti. A tek prenose: sednica, konferencija, kongresa… Za njega je bio praznik kada je u programu bilo prenosa svih eminentnih skupova, pa bilo da su redovni ili vanredni, istorijski ili malo manje istorijski. U njegovim novinama te emisije su bile dva puta podvučene crvenom olovkom. Znao je, napamet, čitava uvodna izlaganja i referate, mnoge diskusije i replike, deklaracije, rezolucije, odluke, preporuke, stavove i zaključke. Voleo je to i nalazio zadovoljstvo u tome. Sve dok jedne noći nije čuo rečenicu: da treba razmišljati globalno, a delovati lokalno. E, ta rečenica mu nije davala mira. Patriotski je sasvim pravilno shvatio da je i on dužan, u ovoj kriznoj situaciji, da deluje kao subjekat u svojoj sredini za stvaranje novog socijalizma – po meri čoveka.
Jedne noći, šetajući tako oko portirnice, vrzmala mu se oko nogu jedna skotna kučka. I kao što to obično biva kod umnih ljudi, odjednom mu sine ideja, da pored portirnice, u krugu fabrike, izradi mini-farmu za kučiće. Bio je oduševljen idejom i počeo je grozničavo da analizira i planira i uklapa u najnovije privredne reforme Ante Markovića.
Za tržište nema problema. Počeće sa manjom reprodukcijom dok ne ispita tržište. Neće previše da se zaleće. Za početak će hranu za kučiće da koristi iz radničke menze. Za kvalitetniju hranu razmisliće kasnije, ako posao dobro krene. I za prijavljivanje nema problema. Prijaviće kao dopunsku delatnost. Njegova je ideja, pamet i rad. Lokacija je društvena. Dakle, i to se uklapa u najnovije mere privredne reforme, jer po novom zakonu može da se registruje kao mešovito vlasništvo. Zapamtio je dobro: da je dozvoljeno sve, što izričito nije zabranjeno! Mini-farma za kučiće spada u malu privredu, kojoj SIV daje značajnu ulogu u najnovijoj privrednoj reformi. Što planirao, to i realizovao.
Za jednu noć je noćni čuvar fabrike napravio tri kučeće kućice od dasaka, obložio ih folijom i postavio pored fabričkog zida, u blizini portirnice. Za početak sasvim dovoljno. Tako je preko noći, takoreći, nikla mini-farma za kučiće mešovitog vlasništva. Noćni čuvar fabrike se osećao veoma srećno i zadovoljno. Smatrao je, da će kroz svoj preporod, da rehabilituje i svog dedu, kome je napredna narodna vlast, posle pobede revolucije, oduzela kafanu „Mali Pariz“ kao buržoaskom reakcionarnom elementu.
Pojavu mini-farme prvi su primetili službenici uprave, jer je uprava bila na drugom spratu preko puta mini-farme, tako da su službenici sa prozora imali divan pregled. Za službenike uprave pojava mini-farme kučića je mnogo značila, jer je, odjednom, razbijena monotonija u njihovom napornom radu. Službenici su imali veoma mnogo posla, pa su, u početku, svoju znatiželju zadovoljavali samo povremenom proverom, kroz prozor, očekujući prinovu na mini-farmi, jer su primetili da je jedna kučka skotna.
Ali, izgleda, ni noćni čuvar fabrike nije mogao sve da predvidi, iako je bio prilično inventivan. Desilo se, dakle, nešto nepredviđeno. Kučići su, lajanjem, pokazali neverovatnu odbojnost prema službenim automobilima! Jačina njihovog oglašavanja, nepogrešivo je odgovarala veličini službenih automobila koji su se kretali putem pored mini farme. A kada je prolazila neka delegacija, onda je to bio urnebes od lajanja. Tu su često prolazile mnoge delegacije raznog nivoa i značaja.
Za službenike uprave lajanje kučića je bila prava zabava. Kada god bi kučići zalajali u horu, službenici bi pomislili da je to neka veća delegacija, pa bi, naravno, za trenutak, ostavili svoj posao i primakli se prozorima, posmatrajući delegaciju. Dešavalo se, da se, sa prozora, prepoznaju poznate ličnosti iz javnog života. I onda, naravno, posle toga se razvijala diskusija, pri čemu je iskazivano dosta zavidno poznavanje istorije i istorijskih ličnosti. U tim momentima, kod službenika uprave je dolazilo do potpunog ostvarivanja generacijske sinteze. Mlađa generacija, sa završenom „šuvaricom“ se obično javljala kod određenja za nove progresivne i savremene političke ličnosti, srednja generacija je davala ocenu za ratne i poratne zaslužne ličnosti, a najstariji su im, uglavnom, pominjali familiju.
Međutim, ne lezi vraže, u blizini mini-farme nalazila se i kancelarija jednog visokog fabričkog rukovodioca. I sa njegovog prozora se lepo videla mini-farma. Taj rukovodilac je važio za dosta strogog čoveka. Lajanje u njegovoj blizini nije dolazilo u obzir. Ali, visoki rukovodilac, od silnog posla, niti je video mini-farmu, niti je čuo lajanje. Imao je on, zato, svoje ljude. Desilo se, međutim, da su oni, koji su u sličnim situacijama iskazivali najveću budnost, trenutno bili na službenom putu, pa je, o lajanju, visoki rukovodilac fabrike obavešten sa zakašnjenjem. Njegovim ljudima nije moglo da promakne lajanje u fabrici. A verovatno su lajanje i sami podstakli svojim automobilom dolaskom sa službenog puta. Likvidacija mini-farme kučića je izvršena po hitnom postupku, bez ikakvog traga i tako još jednom dokazana lojalnost visokom fabričkom rukovodiocu.
Službenicima uprave je bilo veoma žao, što je propao „pionirski“ poduhvat noćnog čuvara fabrike u oživljavanju male privrede. Neki su predlagali, da se službenici uprave oštro i javno ograde od samovoljnog, brutalnog i uzurpatorskog ponašanja visokog rukovodioca fabrike i da se traži da opštinski komitet SK formira radnu grupu za preispitivanje moralno-političke odgovornosti za učesnike kučeće afere. Bilo je i onih koji su, odmah energično, osudili postupak noćnog čuvara fabrike. Morao je da zna da se u malu privredu ulazi sa velikim rizikom, i da, na kraju ima posla sa džukelama. Većina se ipak zabrinula da kod noćnog čuvara fabrike ne prevlada osećaj perspektivnosti, ili daleko bilo, da ne stekne kompleks „malog čoveka“. Odlučili su „konsenzusom“, da formiraju delegaciju, koja će da obiđe noćnog čuvara fabrike i da mu pomogne u prevazilaženju nastale situacije. Nisu mogli da predvide dalje poteze noćnog čuvara fabrike, pogotovo ako jednog dana, sa vremenske distance, odluči da objavljuje memoare. Zato su rešili da mu otvoreno saopšte, u cilju istorijske istine, da likvidacija mini-farme kučića nije delo nekog unutrašnjeg ili spoljašnjeg neprijatelja, već da su zato isključivo krivci sami kučići, jer su odbojnost prema službenim automobilima iskazali krajnje nedolično! Delegacija je izabrana, tajnim glasanjem, uz veći broj predloženih kandidata.
Dođe delegacija, jednog dana, u početku noćne smene, i zateče noćnog čuvara fabrike kako drema za stolom u portirnici. Jedan od delegata, afirmisani aktivista, seti se, da se vrši direktan radio-prenos vanrednog kongresa SKJ, pa predloži noćnom čuvaru fabrike, da uključi radio.
„Ja to ne puštam! Ne verujem više nikome!“, reče kratko, tiho i uzbuđeno noćni čuvar fabrike. Pa nemoj tako, pa nije to tako, pa ovako, pa onako, pa ovamo, pa onamo, ubeđuju delegati noćnog čuvara fabrike, kako bi mu povratili samopouzdanje.
Sluša ih noćni čuvar fabrike, mirno i odsutno, sve dok mu ne saopštiše da je minifarma kučića likvidirana zato što su kučići lajali na službene automobile. Odjednom, noćni čuvar fabrike lupi pesnicom o sto, skoči i poče da viče:
„Likvidirati treba službene automobile! Službene automobile treba likvidirati! Sve… sve… Sve…!!!“
Izgleda da je i noćni čuvar fabrike imao „kučeću“ pamet.