Prema Pravilniku koji je stupio na snagu 8. marta, za osobe koje obavljaju neplaćene poslove predviđena je zdravstvena zaštita. Po toj logici, za njih bi se moglo bi očekivati i uvođenje penzije. Ali…
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Chloe Skinner / Unsplash
Na snagu je stupio novi pravilnik donet na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ovaj zakon predviđa da osobe koje obavljaju neplaćene poslove imaju pravo na zdravstvenu zaštitu. To znači da će svi oni koji rade poslove na kojima se ne ostvaruje novčana naknada, kao što su poslovi u kući, briga o deci, bolesnim ili starijim osobama, poslovi vezani za poljoprivredno imanje, moći da poseduju overenu zdravstvenu knjižic. Na osnovu ove zdravstvene knižice oni će imati obezbeđenu lekarsku negu u državnim ustanovama.
Pravilnik za obračun neplaćenog rada donelo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. On je stupio na snagu 8. marta 2024. godine. Nije, međutim, poznato na koji način će i gde građani moći da se prijave kako bi ostvarili pomenuto pravo.
Pitanje postaje još složenije kada se u obzir uzme činjenica da osobe koje obavljaju neplaćene poslove nisu definisana kao osiguranici u Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Naime, izmene koje bi podržale Pravilnik još uvek nisu unete u ovaj zakon.
Pravilnik koji se ne može sprovesti
Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad, objašnjava da, uprkos brojnim kategorijama koje taj zakon obuhvata, njih nema na spisku.
„Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, postoje osobe koje se vode kao osiguranici. Tu spada svaka osoba koja ulaže rad, bez obzira na to koja vrsta je u pitanju. Osigurani su i volonteri koji ne ostvaruju zaradu, ali i razna druga lica koja nemaju ugovorni odnos koji podrazumeva direktno ulaganje rada, a po nekom drugom svojstvu su osiguranici. Takođe, i maloletna lica, učenici, studenti, trudnice, članovi domaćinstva osiguranika, nezaposlena lica prijavljena na evidenciju…
„Ipak, lica koja ulažu neplaćeni rad do sada nisu bila osigurana. Zato je ova inicijativa dobar znak“, kaže Reljanović za portal Ekapija.
Reljanović naglašava da te osobe i dalje nisu niti će pravilnikom biti osigurana ako se zakon nije promenio. Kako objašnjava, podzakonskim aktom ne mogu biti ustanovljene nova prava i obaveze.
„Mora postojati zakonski osnov za sprovođenje ovog pravilnika. Bez obzira na to što je donet na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, bez izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju vrtimo se u krug.“
Penzija za osobe koje obavljaju neplaćeni rad?
Pravilnik propisuje da se obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada obavlja na osnovu istraživanja o korišćenju vremena. Ovo istraživanje sprovodi Republički zavod za statistiku (RZS) u skladu sa metodologijom Eurostata.
Tako će sama vrednost neplaćenog kućnog rada predstavljati proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i neto minimalne cene rada po času.
- Podsećamo, kada bi žene bile plaćene za rad koji obavljaju u domaćinstvu po tržišnim cenama, njihova mesečna zarada iznosila bi oko 72.000 dinara. Ovo je zaključak istraživanja Akademije ženskog preduzetništva iz Novog Sada iz 2021. godine.
Mario Reljanović kaže da uprkos tome što metodologija obračuna neplaćenog kućnog rada postoji već neko vreme, nema govora o uvođenju penzija za te kategorije.
„Ako imamo rad na osnovu koga možemo da obračunamo neku vrednost u realnom iznosu, postavlja se pitanje zašto građani koji obavljaju neplaćene poslove ne bi, pored zdravstvenog, imali i penzijsko i invalidsko osiguranje. Stoga, ako ovaj prvi korak bude načinjen, čini se da je to sledeći. Drugim rečima, jedno bi moglo pratiti drugo, i pružiti osnovu, odnosno minimum sigurnosti tim ljudima, uglavnom ženama, da steknu pravo na minimalnu penziju, za šta je takođe potrebna intervencija u zakonu“, zaključuje.
Socijalna penzija izvesnija?
Direktor Centra za socijalnu politiku Žarko Šunderić kaže da su oni odavno predlagali uvođenje instituta socijalne penzije za ljude koji nisu ostvarili pravo na penziju putem zaposlenja.
„To je načelno moguće da se uradi i bilo je čak i blagih prihvatanja te ideje. Ipak, još uvek ništa od sistemskih zakona po tom pitanju nije doneto, niti imamo informaciju da neko o tome aktivno razmišlja. Glavni problem u toj sferi je činjenica da u Srbiji nemamo strategiju socijalne zaštite“, ističe.
Redakcija portala Ekapija nije dobila odgovore na pitanja koja se tiču novog Pravilnika od Ministarstva za ljudska i manjinska prava niti od Ministarstva zdravlja.
Neplaćeni rad uglavnom obavljaju žene
Broj sati neplaćenog rada značajno je veći kada su u pitanju žene nego muškarci. Prema istraživanju RZS iz 2021. i 2022. godine bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene u odnosu na muškarce dvostruko više vremena rade u kući. One, sa druge strane, upola manje vremena provode na plaćenim poslovima.
Jaz još više produbljuju žene koje su u braku i sa detetom uzrasta do sedam godina. One na neplaćenim poslovima provedu oko sedam sati dnevno, odnosno skoro celu smenu. Na drugoj strani, analiza ukazuje na to da muškarci na plaćenim poslovima skoro duplo duže rade nego žene.
Tekst portala Ekapija