Nauka ima više od pola veka neke vrste iskustva u obavljanju procedure transplantacije glave, ili tela, zavisno od ugla gledanja. Jedan hirurg najavljuje okupljanje tima koji bi pokušao da izvede ovu proceduru na volonteru, i to u 7 kraćih i dužih faza procedure i „oporavka“. Dodatak tekstu – Sada mu se javio i dobrovoljac!
Foto: autor Wshuntley, Fiverr
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Prva dokumentovana minimalno uspešna transplantacija glave obavljena je 1950-ih godina, kada je hirurg i pionir transplantacije Vladimir Demikov postavio glavu šteneta na telo drugog psa. Čak je i nastavio svoj „rad“ presađujući po dve glave na jednog psa, ali svi njegovi „pacijenti“ nisu poživeli duže od nekoliko dana.
Iako etički (veoma) sporna procedura, pokušaji su se nastavili i 1970-ih dr Robert Vajt, navodno inspirisan radom Demikova, presadio je glavu majmuna na drugo telo. Nije pokušavao da se bavi povezivanjem nervnog sistema, odnosno kičmene moždine, pa životinja nije mogla da diše bez aparata i bila je potpuno paralisana.
Danas doktor Serđo Kanavero (Sergio Canavero), tvrdi da je sasvim moguće prevazići glavne prepreke uspehu transplatacije glave kod ljudi, kao što je mogućnost da telo „odbaci“ novu glavu, te da, uz nekoliko unapređenja, procedura može biti obavljena već 2017. godine.
Naravno, činjenica da nešto „može“ biti učinjeno, ne čini manje spornom odluku o tome da li tako nešto uopšte treba da se radi.
Sa jedne strane, potencijalna primena pronalazi se u „zameni tela“ osoba koje boluju od teških oblika raka, ili onih koji su preživeli tešku saobraćajnu nesreću sa ozbiljnim posledicama.
Zato dr Kanavero pokušava da sakupi tim koji će ispitati mogućnost izvođanja ove tehnike, i planira da najavi projekat tokom 2015. godine godine.
Procedura transplantacije glave podrazumevala bi sledeće faze:
- glava pacijenta bi bila ohlađena da bi ćelije ostale žive, kao i telo „donora“
- preseca se vrat (do kičme) a krvni sudovi nastavljaju se cevčicama
- seče se kičmena moždina
- glava se postavlja na telo donora i spajaju se kičmene moždine
- zatim se spajaju tkivo, mišići, krvni sudovi i koža
- pacijent bi se zatim doveo u stanje kome na oko mesec dana (uz intezivnu primenu terapije protiv „odbacivanja novog dela organizma“)
- zatim bi usledio period intezivne fizioterapije, nakon čega bi pacijent trebalo da prohoda na svom novom telu.
Časopis New Scientist, kome je dr Kanavero izneo ovu teoriju, kontaktirao je više hirurga. Neki su rekli da je ideja previše maglovita, drugi su prosto odgovorili da daju komentar.
Eventualni uspeh ove procedure, koji će se desiti kad-tad, ako ne najavljene 2017. godine, otvoriće (još jednu u nizu) Pandorinu kutiju medicine.
Na primer, do kraja veka siromašni i zgodni mogli bi za novac razmeniti telo sa bogatim a „nezgodnim“. Čak i ako zakonodavstvo postavi okvire za ovakve procedure, nema sumnje da će crno tržište cvetati, kao i što je to danas slučaj za nelegalnu transplataciju organa od zdravih donora ka bolesnima, dobrovoljno za novac, ili nasilno, piše IFL Science.
Dodatak tekstu – 8. april 2015. godine, RTS
Javio se prvi dobrovoljac za presađivanje glave
Mesec i po dana nakon što je Penzin objavio tekst iznad (27. februar 2015. godine), RTS je objavio da se javio prvi dobrovoljac koji je spreman na ovu rizičnu operaciju kako bi, možda, dobio novo telo.
Valerij Spiridonov, teško oboleli 30-godišnji informatičar iz Rusije pristao je na transplantaciju glave i to, po svemu sudeći, već 2016. godine (dakle godinu dana ranije od najavljivanog), prenosi Dejli mejl – piše RTS.
Spiridonov je rođen s Verdnig-Hofmanovim sindromom, spinalnom mišićnom atrofijom iz grupe naslednih bolesti, pa mu preti kraj kao posledica respiratornih komplikacija.
Ako Kanavero uspe u svom pokušaju, postaće prvi hirurg kojem je tako nešto pošlo za rukom, međutim, svakako treba naglasiti da gotovo niko od njegovih kolega ne veruje da će spasiti Rusa.
Štaviše, italijanskog neurohirurga u medicinskim krugovima pogrdno nazivaju „doktorom Frankenštajnom“ i njegove ideje nazivaju čistom fantazijom.
Kanavero planira da istovremeno odseče glave pacijenta i donora, da kičmenu moždinu potom zalepi pomoću svog „magičnog sastojka“ – supstance koja se zove polietilen glikol, pa kod pacijenta na četiri nedelje izazove komu kako se ne bi pomerao dok je u toku „postupak prihvatanja“.
Kada se probude pacijenti bi trebalo normalno da se pokreću, osećaju svoje lice i govore istim glasom kao pre. Moćni imunosupresivni lekovi trebalo bi da zaustave odbacivanje novog tela.
– Bojim li se? Naravno. Ali morate da shvatite da nemam baš mnogo opcija. Ne odvažim li se na ovu operaciju, čeka me vrlo tužna sudbina. Doneo sam odluku i sad nema povratka- izjavio je za Dejli mejl Spiridonov, čiji će zahvat koštati nešto više od 10 miliona evra budući da će trajati najmanje 36 sati i da može biti izvedena samo u najbolje opremljenim operacijskim salama.
Porodica u potpunosti podržava Spiridonova u odluci.
– Mnogo sam čitao o ovom poduhvatu. Ideja o transplantaciji ne samo organa već i glave u centru pažnje je već mnogo godina čak kod nekih ruskih stručnjaka, ali do sada nije izvedena nijedna operacija – kaže Valerij, koji se sam javio doktoru Kanaveru nakon što je čuo za njega i njegov ambiciozni poduhvat. Pacijent i doktor su se nakon toga nekoliko puta čuli preko Skajpa.
Budući da Rus svakim danom ima sve manje vremena, zahvat bi trebalo da se izvede tokom 2016. godine, ali pitanje je i to hoće li Kanavero uspeti da okupi oko 150 doktora i medicinskih sestara, koliko mu je potrebno za tu proceduru.