Starije osobe u prirodnim katastrofama (11): Zaključak
Pitanje je vremena kada će se desiti sledeća katastrofa koja će osporiti predrasude i kada će društvu zatrebati pomoć jučerašnjih žrtava i onih koji su preuzeli na sebe odgovornost da pomognu.
Starije osobe u prirodnim katastrofama (10): Praktične i strateške implikacije
Ključni deo planiranja pomoći u kriznim situacijama treba da bude upravo prepoznavanje činjenice da vitalne stvari nedostaju, ali da se one moraju obezbediti.
Starije osobe u prirodnim katastrofama (9): Faktor rizika – psihičko zdravlje
Starije osobe su često psihički otpornije od mlađih ljudi, ali je i njima psihološka pomoć nakon katastrofe itekako potrebna. Nažalost, oni je u mnogo većoj meri odbijaju
Starije osobe u prirodnim katastrofama (8): Faktor rizika – stanovanje
Dom starijim osobama predstavlja utočište ili mesto koje je definisano više uspomenama i iskustvima nego strukturom. Zato je manja verovatnoća da će se oni obazirati na upozorenja
Starije osobe u prirodnim katastrofama (7): Faktor rizika – društvena stigma
Problem koji se često previđa kada se razmatra način na koji stariji ljudi primaju ili odbijaju pomoć u toku i nakon katastrofe jeste društvena stigmatizacija.
Starije osobe u prirodnim katastrofama (6): Faktor rizika – finansijsko stanje
Naučna istraživanja jasno pokazuju da stariji, kao grupa, primaju manju pomoć od svojih mlađih sugrađana nakon katastrofe
Starije osobe u prirodnim katastrofama (5): Faktor rizika – zdravstveno stanje
Sa zdravstvenog stanovišta, stariji su ranjivi u katastrofama zbog smanjene pokretljivosti, opadanja senzornih funkcija, postojećeg hroničnog oboljenja, zavisnosti od lekova i potrebe za rutinskom ličnom negom
Starije osobe u prirodnim katastrofama (3): Pripravnost u hitnim situacijama
Primer dobre prakse su karipske države, koje su, uprkos relativno malom broju starih osoba, i njima prilagodile svoju pripravnost u hitnim situacijama.
