Starije osobe u prirodnim katastrofama (9): Faktor rizika – psihičko zdravlje

Starije osobe su često psihički otpornije od mlađih ljudi, ali je i njima psihološka pomoć nakon katastrofe itekako potrebna. Nažalost, oni je u mnogo većoj meri odbijaju

Naučni radovi u vezi sa mentalnim zdravljem starijih jasno ukazuju na to da su oni često psihički veoma otporni kada su suočeni sa traumatičnim situacijama/katastrofama i veoma dobro se prilagođavaju (Huerta & Horton, 1978; Phifer, 1990).

Mnoge starije osobe preživele su traumatične situacije u prošlosti i mnoge su izgradile otpornost koja im omogućava da se povrate brže od mlađih koji nikada nisu doživeli tragediju.

Rezultati istraživanja pokazuju da nakon velike prirodne katastrofe, značajni procenat odraslog stanovništva može iskusiti akutne i/ili hronične posttraumatske stresne reakcije.

Na primer, Goenjian (1994) je otkrio da su, nakon zemljotresa u Jermeniji 1988. godine, ljudi iz gradova bližih epicentru zemljotresa imali značajno veći nivo stresa od onih koji su bili udaljeniji.

Nažalost, manja je verovatnoća da će starije osobe potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje jer oni često povezuju psihičke probleme sa ličnim neuspehom, nedostatkom duha i slično (Lebowitz et al, 1987). Istraživači preporučuju da stručnjaci za mentalno zdravlje prilagode svoje usluge i na pravi način ih ponude starijima.

Na primer, nakon uragana na Floridi 2004. i 2005. godine, mnoge starije osobe su odbile besplatnu psihološku pomoć. Smatra se da je ovo zbog načina na koji su usluge nuđene.

Mnoge starije osobe su ispričale da su ih preplavile ponude mnogih ljudi koji su im u danima neposredno nakon uragana nudili pomoć. Nisu hteli da sarađuju uplašeni upozorenjima medija da budu obazrivi prema svimu što zvuči isuviše dobro da bi bilo istinito (Wendling, 2009).

Brown (2008) predlaže sledeće strategije za prezentovanje usluga vezanih za mentalno zdravlje starijim osobama nakon katastrofe:

a) Ponuditi kombinovani lekarski pregled – fizički i psihički pošto starije osobe ovo lakše prihvataju

b) Ohrabiti starije time što će im se pokazati da i druge grupe ljudi, uključujući prijatelje i članove porodice, koriste usluge stručnjaka za mentalno zdravlje.

Obezbeđivanje ovih usluga inače ne bi trebalo da bude usmereno isključivo na starije kako oni ne bi pomislili da su izdvojeni zbog svojih godina ili negativne percepcije o starima (sa kojom su se sigurno sretali u normalnim okolnostima).

Serijal na osnovu naučnog rada „Disaster Preparedness for the Elders“ Isaije Maršala i Šenon Metjus sa Winston-Salem državnog univerziteta

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *