Starije osobe u prirodnim katastrofama (6): Faktor rizika – finansijsko stanje

Naučna istraživanja jasno pokazuju da stariji, kao grupa, primaju manju pomoć od svojih mlađih sugrađana nakon katastrofe

Događaji kao što su prirodne katastrofe izgleda da imaju veći uticaj na starije nego na opštu populaciju, zbog njihovog već oslabljenog finansijskog stanja. Mnogi stariji širom sveta žive bez zadovoljenja osnovnih potreba (hrana, komunalne usluge, odeća). MekInis i Ditrih su izneli podatak da 11% osoba od 65 do 74 godine (u SAD) ima prihode koji ih svrstavaju ispod linije siromaštva.

Statistika pokazuje da veliki broj ljudi koji su poginuli tokom i nakon uragana Katrina čine stariji (Shipiro & Sherman, 2005). Bajdvej piše da je većina ovih starih ljudi bila vezana za kuću, bez transportnih sredstava za evakuaciju, nasuprot onih koji su imali finansijska i socijalna sredstva da obezbede svoju evakuaciju u sigurnija područja. Ovo je jasan i snažan primer kako siromaštvo može negativno uticati na stare tokom katastrofe.

Da ironija bude veća, bez obzira na to da li su uspeli ili ne da se evakuišu, mnoge starije osobe su postale žrtve najrazličitijih prevara nakon katastrofe, naročito kada su u pitanju prevare vezane za obnovu kuća.
Naučni radovi ukazuju da su starije žrtve katastrofa u većem riziku od opšte populacije da navuku sebi na vrat dug i velike finansijske gubitke kao rezultat katastrofe (Kilijanek & Drabek, 1979).

Jasno je pokazano da stariji, kao grupa, primaju manju pomoć od svojih mlađih sugrađana nakon katastrofe
(Bolin & Klenow, 1982; Kaniasty & Norris, 1995; Kilijanek & Drabek, 1979). Većina starijih osoba ne ispunjava uslove za kredite za opravku kuće ili obnovu stvari nakon katastrofe. Fernandez i njegove kolege procenjuju da volonterske dobrotvorne organizacije mogu igrati presudnu ulogu u premošćavanju ove razlike.

Većina starijih više nema načina da stvori dodatni prihod. Mnogi su još pre katastrofe živeli sa nedovoljnim prihodima. Mnogi programi pomoći nakon katastrofe zasnovani su na pristupu informacijama i visokoj tehnologiji, te se mnogi stariji ne prijavljuju za pomoć jer nekada nisu svesni na šta sve imaju pravo i od koga sve to mogu da traže. Takođe, nedostaju im kompjuterske veštine za apliciranje.

Ono što je u osnovi najbitnije jeste ponuditi starijima celokupne usluge u okviru jednog jedinstvenog sistema koji bi vodio računa o njihovim potrebama. Fernandez smatra da bi upravljanje vanrednim situacijama trebalo da bude inkorporirano u sveopšti sistem upravljanja vanrednim situacijama, naročito u vezi sa distribucijom pomoći i fondovima za oporavak.

Serijal na osnovu naučnog rada „Disaster Preparedness for the Elders“ Isaije Maršala i Šenon Metjus sa Winston-Salem državnog univerziteta

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *