Starije osobe u prirodnim katastrofama (8): Faktor rizika – stanovanje

Dom starijim osobama predstavlja utočište ili mesto koje je definisano više uspomenama i iskustvima nego strukturom. Zato je manja verovatnoća da će se oni obazirati na upozorenja 

U naučnoj literaturi bilo je proučavano nekoliko pitanja vezanih za stanovanje, a u vezi sa potrebama starijih tokom i nakon prirodne katastrofe: preseljenje, sklonište, institucionalizaciju i oporavak.

Imajući u vidu ekonomsku i ranjivost starijih vezanu za zdravlje, ne iznenađuje da je manje verovatno da će oni zadržati krov nad glavom u toku i nakon katastrofe. Na primer, veća je verovatnoća da starijim osobama nego ostatku stanovništva nedostaje odgovarajuće osiguranje nekretnina koje bi im pomoglo da se oporave od gubitaka.

U naučnim radovima se ističe da mesto stanovanja, naročito kada su u pitanju osobe koje žive same ili sa porodicama, ima veliki simbolički značaj za starije. Većina starijih planira da ostane u svojim domovima što je duže moguće (Novak, 2009), a zatim i u poznatom uređenju rezidencijalnog smeštaja za brigu o starijima.

Teorijski, dom starijim osobama predstavlja utočište ili mesto koje je definisano više uspomenama i iskustvima nego strukturom (Hillier &Barrow, 2008).

U vezi sa tim, manja je verovatnoća da će se starije osobe obazirati na upozorenja vezana za katastrofu koja se tiču mera opreza ili evakuacije, delimično i zbog psiholoških razloga koji mogu biti pogoršani iskustvima pred katastrofu (Fernandez et al, 2006).

Ovo iskustvo povezanosti starijih osoba sa domom generalno se ne koristi u strategijama upravljanja kriznim situacijama, ali bi moglo da bude korisno u obaveštenjima javnih službi o rizicima i potrebi za evakuacijom.

Naučnici su u vezi sa značajem društvenih interakcija istakli komšijske veze kao potencijalno neiskorišćeno sredstvo upravljanja kriznim situacijama.

Prema Vuu (Wuu et al, 2007) komšije starije osobe mogu da igraju presudnu ulogu tokom i nakon katastrofe, počev od podsticanja starijih komšija da poslušaju upozorenja, umesto njih preduzmu odgovarajuće mere, potraže pomoć kada je ona potrebna i sarađuju sa osobljem iz službi za spašavanje kada se to od njih zatraži.

Ljudi iz službi za spašavanje mogu biti mnogo uspešniji u dolaženju do starijih osoba i u obezbeđivanju pomoći tokom i nakon katastrofe ukoliko svoje napore usmere pomoću komšiluka.

Serijal na osnovu naučnog rada „Disaster Preparedness for the Elders“ Isaije Maršala i Šenon Metjus sa Winston-Salem državnog univerziteta

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *