Udruženje „Na pola puta“ iz Pančeva osnovano je 2006. godine sa ciljem unapređenja kvaliteta života osoba sa intelektualnim teškoćama i njihovih porodica. Pre godinu dana Udruženje je pokrenulo Servis za ranu intervenciju koji će pomoći deci i njihovim porodicama pružajući kvalitetniju stimulaciju razvoja.
XVIII Polimark dečiji sajam počinje u petak, 14. oktobra 2016. godine, u hali 3 Beogradskog sajma.
Rak jajnika je opaka bolest koja ne pokazuje precizne simptome sve do poslednjih faza, pa na petogodišnjem periodu samo 50 odsto pacijentkinja preživi. Kolin Lum je pre više od decenije dobila dijagnozu raka jajnika u trećoj fazi. U to vreme njena deca su imala 11 i 8 godina. Danas, ona više nema snage…
Neverovatna priča o porodici, nasleđu, vezi oca i sina, inspiraciji koja starije roditelje tera da pomoću tehnologije pronađu način kako da komuniciraju sa detetom čak i onda kada se to dete udaljilo od njih, i kako su ponovo postali učitelji svom detetu onda kada je ono dovoljno odraslo da ih upita za pomoć…
Današnji tinejdžeri manje puše, piju i imaju manje seksa od svih generacija još od 1991. godine, zaključak je velike vladine studije o životu američkih tinejdžera koja se radi svake druge godine. Današnji američki tinejdžeri takođe manje gledaju TV nego neke prethodne generacije u tom dobu.
Sedamnaesti Polimark dečiji sajam održaće se od 6. do 8. maja 2016. godine u hali 3 Beogradskog sajma. Ulaz za sve posetioce je besplatan, a organizatori i izlagači najavljuju dosta raznovrsnog programa i dobru zabavu za sve posetioce.
Fejzbuk je objavio informativno istraživanje na osnovu uzorka od pet i po miliona parova ljudi sa engleskog govornog područja koji su u svom Fejzbuk profilu zabeležili svoju profesiju, ali su to učinili i njihovi roditelji. Koliko dece zaista nasledi zanimanje svojih roditelja?
Vesna iz Toronta piše za Politikinu internet rubriku Moj život u inostranstvu o svojim roditeljima, ali i o celoj jednoj generaciji ljudi, penzionera, koji su otišli u inostranstvo prateći svoju decu. Koliko god je nama bilo teško u početku i koliko god uspomene u nama još žive i traju, sve je to zanemarljivo u poređenju...
U 19. veku, kada je smrtnost novorođenčadi i dece bila veoma visoka i mnogi su za života stizali da imaju samo jednu fotografiju, bio je rasprostranjen običaj fotografisanja potomaka sa majkama. Međutim, u viktorijanskoj Engleskoj mnoge ovakve fotografije naročito su bizarne zbog dva detalja: pogleda dece i sakrivenih majki koje kao da lebde između dva...
Za samo jedan vek, za veliki deo stanovništva planete, potpuno se promenilo okruženje u kom živimo i radimo, ali se ovaj skok najčešće vezuje samo za poslednje decenije informatičke revolucije, i zasluge za prilagođavanje „novim tehnologijama“ pripisuju se samo najmlađima. Zašto?
