Osobe koje su učile da sviraju neki instrument u detinjstvu, bolje prolaze na neuropsihološkim testovima u starosti
Uvreženo je mišljenje da vežbanje sviranja na nekom instrumentu razvija intelektualne sposobnosti deteta. Rezultati istraživanja pokazuju da ne postoji razlika u intelektualnim sposobnostima dece koja su u predškolskom uzrastu učila sviranje na nekom instrumentu i ostale koja nisu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Međutim, učenje sviranja instrumenta doprinosi da se u kasnijim godinama kognitivne sposobnosti održe. Vršena su brojna istraživanja na ovu temu, a jedno od njih je i istraživanje neurologa Brende Hana-Pladi, objavljeno 2011. godine.
U istraživanju je 70 zdravih ljudi godina od 60 do 83 podeljeno u tri grupe: muzičari koji su se bavili muzikom najmanje 10 godina, oni koji su neki instrument svirali manje od 10 godina i kontrolna grupa ljudi koji nema nikakvo muzičko obrazovanje. Svaka od tih grupa radila je skup neuropsiholoških testova.
Grupa muzičara koji su svirali makar 10 godina postigla je najbolje rezultate u oblastima neverbalne i vizuelno-prostorne memorije, imenovanja predmeta i shvatanja i prilagođavanja nove informacije.
Oni bez ikakvog muzičkog obrazovanja najslabije su prošli na testovima, a oni koji su učili sviranje od jedne do deset godina, bili su u sredini. Drugim rečima, što su više vežbali i svirali, imali su više koristi. Ali, ispitanici nisu gubili sve koristi od učenja sviranja instrumenta čak i ako nisu svirali decenijama.
U svom drugom istraživanju koje je objavljeno 2012. godine, Hana-Pladi je potvrdila zaključke prethodnog istraživanja i zaključila da najviše koristi ima osoba koja počne sa muzičkim obrazovanjem pre devete godine (što izgleda da je kritičan period u razvoju čoveka) i nastavi da svira deset ili više godina.