Ljudi često pogrešno tumače ekonomiju i društvo kao nulti zbir. Mnoge situacije nisu igra pobede i poraza. Novo istraživanje pokazuje da stariji imaju realističniji i pozitivniji pogled. Kako godine menjaju naš pogled na saradnju, dobit i gubitak?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Akbar Nemati sa Unsplash
Novo istraživanje otkriva da su mladi danas skloniji razmišljanju u okvirima nultog zbira. Kako oskudica, konkurencija i iskustvo oblikuju pogled na svet.
Šta je nulti zbir?
U novom istraživanju psiholozi su otkrili da stariji ljudi, u odnosu na mlađe, svet doživljavaju manje kao „pobeda ili poraz“.
Verovanje u nulti zbir jeste verovanje da, da bih ja pobedio, ti moraš da izgubiš (i obrnuto). Dva tima izlaze na teren, ali samo jedan će izaći kao pobednik. Na predsedničkim izborima, samo jedan kandidat može osvojiti dovoljno glasova da preuzme najvišu funkciju u državi.
Međutim, psiholozi su otkrili da ljudi često situacije koje nisu situacije nultog zbira, kao što su ekonomija ili učenje, takođe doživljavaju kao „pobeda ili poraz“ .
Nije sve u životu nulti zbir
Novo istraživanje pokazalo je da se verovanje u neminovnost nultog zbira smanjuje kako ljudi stare. Stariji ljudi manje veruju u nulti zbir i uopšteno pozitivnije razmišljaju u poređenju sa mlađima.
Mladi ljudi su, u današnje vreme, još skloniji razmišljanju u okvirima nultog zbira nego prethodne generacije u mladosti.
Istraživanje pokazuje koliko različito ljudi mogu da posmatraju stvarnost u zavisnosti od godina. Ovo ukazuje na veliku pristrasnost u donošenju odluka.
Važno je prepoznati koja situacija je zaista situacija nultog zbira. Ako su u pitanju izbori ili rijaliti program u kome se učesnici takmiče u pečenju kolača, prepoznavanje situacije nultog zbira nam omogućava da se pripremimo.
Međutim, prema mišljenju psihologa, postoji opasnost u tome da se neka situacija doživljava kao kompetitivna onda kada ona to nije. Ljudi su skloni upravo tome.
Treba znati razlučiti koje situacije su nulti zbir, a koje nisu. Ljudi, međutim, sistematski rade suprotno. Posebno ako su mladi.
Američki naučnici koji su radili na ovom istraživanju, kao primer navode kako ljudi doživljavaju imigrante. Oni se često doživljavaju, ili ih političari tako predstavljaju, kao neko šteti ekonomiji ili ko otima radna mesta.
Dokazano je da je to potpuno netačno. Imigranti zapravo doprinose ekonomiji tako što zahvaljujući njima ima više radnih mesta za druge ljude. Drugim rečima, oni ne uzimaju hleb nama iz usta. Zahvaljujući njima, više je hleba.
Verovanje da je svet nulti zbir slabi sa godinama
Naučnici su primetili obrazac slabljenja verovanja u nulti zbir sa godinama kada su analizirali podatke iz Svetske ankete o vrednostima (World Value Survey). Ovaj međunarodni istraživački projekat već četiri decenije prikuplja podatke o kulturnim i društvenim vrednostima.
Nakon što su primetili obrazac, naučnici su sproveli četiri eksperimenta u kojima je učestvovalo skoro 2.500 ispitanika. Oni su bili podeljene u dve starosne grupe: od 18 do 30 godina i od 65 do 80 godina. Učesnici su ocenjivali u kojoj meri se slažu sa opštim tvrdnjama, kao što je: „Ako neko postane bogat, neko drugi mora da osiromaši.“
Rezultati su pokazali da stariji ljudi manje svet doživljavaju kao nulti zbir.
Tim je takođe proučavao kako ispitanici doživljavaju konkretne situacije. Na primer, osmislili su fiktivnu kompaniju u kojoj je ravnoteža između posla i privatnog života – loša. Ta izmišljena kompanija nudila je bonuse i podsticaje zaposlenima koji su dobijali visoke ocene. Zaposleni sa niskim ocenama nisu dobijali bonuse.
Ovo nije situacija nultog zbira. Zaposleni nisu rangirani jedni u odnosu na druge. Tehnički gledano, svi u kompaniji mogli bi da dobiju visoku ocenu. Kada su naučnici pitali učesnike da li ovu situaciju doživljavaju kao nulti zbir, primetili su da su mlađi ljudi skloniji da veruju u to.
Jedan od razloga zbog kojih mlađi ljudi svet doživljavaju kao nulti zbir, kažu istraživači, jeste to što resurse doživljavaju kao oskudnije. Ovakav pogled na svet moguće je da je oblikovan konkurentnim upisima na fakultete, tržištem rada i tržištem nekretnina.
Stariji ljudi, u poređenju s tim, razmišljaju pozitivnije i imaju mentalitet obilja. Takođe, imaju više životnog iskustva. Naučnici objašnjavaju da nam se tokom vremena dešava da ponekad tek kasnije shvatimo korist neke situacije.
Nove generacije sve više veruju da je svet uvek nulti zbir
Ali da li se ovaj trend odnosi samo na milenijalce i generaciju Z?
Da bi odgovorili na ovo pitanje, naučnici su ponovo analizirali Svetsku anketu o vrednostima. Pošto se podaci prikupljaju decenijama, anketa omogućava istraživačima da sagledaju trendove kod prethodnih generacija širom sveta.
Kada su sistemetski uporedili različite periode, otkrili su da se trend i dalje održava: ljudi postaju manje skloni razmišljanju u okvirima nultog zbira kako stare.
Međutim, podaci iz ankete su takođe pokazali da je današnja omladina izrazitiji pobornik shvatanja da svet funkcioniše kao nulti zbir.
„Za to zaista nemamo objašnjenje. Moguće je da ljudi, iz nekog razloga, resurse doživljavaju kao sve oskudnije, iako zapravo danas ima mnogo više toga što može da se deli nego pre nekoliko decenija“, kažu.
Otkrivanje ove pristrasnosti je važno, smatraju naučnici, jer je ključno za tačno razumevanje sveta. Moguće je i da mladi propuštaju prilike u situacijama u kojima svi dobijaju.
Starenje ulepšava pogled na svet :)
Naučnici poručuju mladima da ima nade ako su zabrinuti zbog sopstvenog razmišljanja u okvirima nultog zbira.
„Čak i ako sada razmišljate po obrascu nultog zbira, ako je verovati podacima, vremenom ćete to činiti sve manje. Ako ništa drugo, to je dobar razlog da pozovete baku ili deku, ili neku stariju osobu u svom životu. Zatražite savet od njih, jer vam mogu ponuditi drugačiju perspektivu.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Journal of Experimental Psychology: General„.
Izvor: University of Chicago