Da li vam se ponekad čini da vaši vršnjaci deluju mlađe ili starije nego vi na fotografijama? U pravu ste – jedno veliko istraživanje je pokazalo da svi imamo i biološko doba koje se može znatno razlikovati od hronološkog.
Fotografija iz teksta o filmu Las Vegas – Momačko veče starih prijatelja
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Na fotografijama sa proslave 20-godišnjice mature može se učiniti da bivši maturanti, sada 39-godišnjaci, rođeni sa nekoliko meseci razlike, izgledaju kao da stare različitom brzinom. I zaista je tako, kažu naučnici koji potpisuju veliko dugogodišnje istraživanje o ljudskom zdravlju koje traži rešenja za proces starenja.
U naučnom radu novozelandskih naučnika koji je objavljen u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), autori su predstavili panel od 18 bioloških mera koje mogu da se kombinuju kako bi se odredilo da li neki ljudi stare brže ili sporije od svojih vršnjaka.
Korišćeni su podaci tzv. Dandin studije, longitudinalnog istraživanja koje je obuhvatilo više od hiljadu ljudi rođenih 1972-73. godine, koji žive u istom gradu od rođenja do danas. Zdravstvena merila kao što su krvni pritisak ili funkcija jetre redovno su beležena, zajedno sa intervjuima i drugim procenama.
„Merili smo starenje kod ovih relativno mladih ljudi“, kaže vodeći autor Den Belski, docent gerijatrije iz Centra za starenje Djuk univerziteta. „Većina istraživanja starenja posmatra starije osobe, ali ako želimo da budemo u stanju da sprečimo bolesti povezane sa starenjem, moraćemo da počnemo da proučavamo starenje kod mladih ljudi.“
Belski kaže da se proces starenja vidi na ljudskim organima baš kao što se vidi u očima, zglobovima i kosi, samo što je vidljiv još ranije. Tako su u okviru redovne procene populacije u dobi od 38 godina istraživanja iz 2011. godine, naučnici su merili funkcije bubrega, jetre, pluća, metaboličkog i imunosistema.
Takođe su merili HDL holesterol, kardiorespiratorne funkcije tokom fizičkih vežbi i dužinu telomera – zaštitnih kapica na krajevima hromozoma za koje je otkriveno da se skraćuju sa godinama.
Istraživanjem je obuhvaćena i provera zdravlja zuba i desni, kao i stanje sićušnih krvnih sudova sa zadnje strane očne jabučice koji su pokazatelji zdravlja krvnih sudova mozga.
Na osnovu podskupa ovih biomarkera, istraživački tim došao je do „biološke starosti“ svakog učesnika, koje se kretala od ispod 30 do skoro 60 godina za 38-godišnjake.
Istraživači su se zatim vratili arhivskim podacima svakog učesnika i proverili 18 biomarkera koji su mereni kada su učesnici imali po 26 godina, zatim 32 i 38. Na osnovu ovoga, napravili su krivulju za svaku promenljivu, pa je zatim pomoću 18 krivulja svakog ispitanika određena njegova lična stopa starenja.
Većina učesnika grupisana je oko stope starenja godina za godinu, ali bilo je i onih koji su starili čak tri godine za jednu hronološku godinu. Neki su starili nula godina za godinu, na taj način ostajući mlađi nego što je njihovo hronološko doba. Oni koji su bili biološki stariji u 38 godini, starili su bržim tempom. Biološka starost od 40 godina, na primer, znači da je osoba starila po stopi od 1,2 godine za godinu tokom 12-godišnjeg trajanja istraživanja.
Ovaj rad izveštava o 954 od početnih 1.037 učesnika Dandin studije. Trideset ih je umrlo do 2011. godine, drugih 26 nije uzelo učešća u ispitivanju u 38. godini, a za 27 učesnika nije bilo dovoljno podataka da bi bili uključeni.
Većina ljudi razmišlja o procesu starenja kao o nečemu što se dešava kasno u životu, kaže Belski, međutim znaci starenja su već bili očigledni u ovim testovima tokom 12 godina ranog odraslog doba: od 26 go 38 godine starosti.
Učesnici istraživanja koji su izgledali stariji po biološkom dobu takođe su prošli lošije na testovima koji se obično daju ljudima starijim od 60 godina, uključujući i testove ravnoteže i koordinacije i testova rešavanja nepoznatih problema. Biološki stariji pojedinci takođe su izvestili da imaju više problema sa fizičkim funkcionisanjem od njihovih vršnjaka, kao što je npr. penjanje uz stepenice.
Kao dodatno merilo, istraživači su zamolili studente Djuk univerziteta da pogledaju lica učesnika istraživanja na fotografijama slikanim kada su imali po 38 godina i da ocene koliko oni izgledaju mlado ili staro. Ponovo, učesnici koji su izgledali biološki starije iznutra takođe su izgledali starije i studentima.
Proces starenja nije samo stvar genetike. Istraživanja blizanaca pokazala su da samo oko 20 odsto starenja može da se pripiše genima, kaže Belski. „Ogroman je uticaj životnog okruženja.“
„To nam daje izvesnu nadu da će medicina moći da uspori starenje i omogući ljudima više zdravih i aktivnih godina“, kaže jedan od glavnih autora istraživanja Teri Mofit, profesor psihologije i neurologije na Djuk univerzitetu.
Metode ovog naučnog rada samo su dokaz koncepta, kaže Belski, da je moguće putanju starenja sagledati kombinovanjem više merila. „Pravo je vreme za ovu vrstu merenja procesa starenja pomoću više uključenih faktora“, kaže, ali mere i metode treba usavršiti tako da budu „bolje, brže i jegtinije“.