Početna Magazin Godine Društvo Šta nas razlikuje od životinja (2): Povezivanje umova

Šta nas razlikuje od životinja (2): Povezivanje umova

Naši preci su otkrili da mogu dramatično da poprave preciznost svojih mentalnih scenarija stalno povezujući svoj um sa drugima. Mi jedni drugima dajemo savete. Mi pitamo druge, i mi ih informišemo – npr, o tome kako je nama bilo kada smo bili u sličnoj situaciji.

Postoje individualne razlike u tome koliko se ljudi interesuju za to što drugi ljudi imaju da kažu, ali smo svi podstaknuti da povezujemo naše umove sa onima oko nas. Generalno, dobar savet je da se razmotri savet, po mogućnosti od više različitih izvora, pre nego što se donese odluka.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Ali mi imamo i druge koristi od povezivanja. Npr, možemo slušaoce zadobiti za zajedničke ciljeve, iznedriti složene planove, podeliti posao i obećati saradnju. Možemo da akumuliramo svoja postignuća i da ih prenesemo na sledeću generaciju.

Ljudi su društvenost primata podigli na viši nivo. Deca plaču kako bi privukla pažnju i simpatije. Mi pitamo šta nije u redu i pokušavamo da popravimo stvari. Gledamo jedne druge u oči, delimo šta nam je na umu i apsorbujemo šta je drugima na umu. Nagon da se povežemo mora da je bio presudan za uspostavljanje znakova i reči koje nam omogućavaju da efikasno čitamo tuđe umove i izražavamo sopstvene.

Naša sposobnost građenja ugnežđenih scenarija omogućava nam da, crpeći iz iskustva, zamislimo tuđi savet (Sasvim je normalno čuti glasove. Opustite se. Problem nastaje tek ukoliko te glasove pripišete spoljašnjem izvoru). Tako možemo da se pitamo šta bi nam majka rekla o situaciji u kojoj se nalazimo.

Razmišljamo i kako bi drugi mogli da nas pamte. Ovakve misli mogu biti važni motivatori koji nas nagone da pređemo preko sopstvenih interesa u potrazi za višim pojmovima časti, vrednosti i slave. Jedna od izvanrednih stvari vezanih za ljude jeste da mi stremimo tome da ostavimo trag i napravimo razliku. Bez poriva za povezivanjem umova, ovakve ljudske osobine ne bi mogle da postoje.

Dakle, građenje scenarija i potreba za povezivanjem naših umova što grade scenarije pretvorili su majmunske u ljudske osobine. Oni su nas odneli tamo gde druge životinje nisu mogle da stignu.

Napisano na osnovu knjige australijskog naučnika Tomasa Sudendorfa „Gap: The Science of What Separate Us from Other Animals“