Srbija neće prihvatiti preporuku UNHCR-a o prestanku statusa izbeglica i nastaviće da im pruža pomoć. Veritas kaže da cinizam UNHCR-a boli
Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija u petak, 4. aprila 2014. godine, izdala je preporuku da se počne sa procesom prestanka statusa izbeglica raseljenih iz Hrvatske 90-ih godina pošto su ocenili da su se okolnosti koje su dovele do raseljavanja promenile. Došlo je do dobrovoljnog povratka i etničke grupe su pokazale da je moguć miran suživot, procenila je Agencija.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U vezi sa ovom preporukom, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izrazilo je duboko nezadovoljstvo. U Ministarstvu su naglasili da je ovu odluku UNHCR doneo bez konsultacija sa državama članicama UN i uz izrazito protivljenje Srbije kao zemlje sa najvećim brojem izbeglica iz Hrvatske – 41.861.
Teret potvrđivanja da su fundamentalno, stabilno i trajno promenjene okolnosti u zemlji porekla izbeglica, prema pravilima UNHCR, leži na državi prijema. O ovo sopstveno pravilo, UNHCR se u potpunosti oglušio i doneo, kako se kaže u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, neutemeljenu i očigledno političku odluku.
„Republika Srbija ne prihvata preporuku UNHCR i nastaviće da pruža punu zaštitu i pomoć svim izbeglicama na svojoj teritoriji dajući, kao i do sada, maksimalan doprinos stvaranju trajnih i održivih rešenja za njihov položaj.“ Ministarstvo je ocenilo i da će odgovornost za sve posledice odluke o prestanku izbegličkog statusa snositi u potpunosti UNHCR.
Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra Veritas kaže da je Zagrebačko sveučilište 2013. godine, na zahtev UNHCR, izvršilo istraživanje koliko se ljudi od navodnih 133.000 zabeleženih, zaista i vratilo u Hrvatsku. Rezultati su pokazali da je od onih koji su uzeli hrvatska dokumenta oko 45 odsto probalo, ali nije iz raznoraznih razloga uspelo da se vrati u Hrvatsku, te su ostali u Srbiji; 17 odsto je došlo u Hrvatsku i tamo umrlo, a samo 38 odsto se zaista i vratilo pošto im je omogućen kakav takav život.
Gospodin Štrbac zato zaključuje: „To potcenjivanje inteligencije nas boli, taj cinizam UNHCR-a koji bi trebalo da je neutralan. Bilo bi pošteno i mi bismo razumeli da su nam rekli 20 godina je dovoljno, to je mera, ko se snašao – snašao se, ko nije – mi vam više ne možemo pomoći.“