Val Grab, urednica bloga Travel with Aging Parents (Putovanje sa ostarelim roditeljima), u intervjuu za Njujork Tajms dala je nekoliko osnovnih saveta za one koji putuju sa roditeljima koji su u poznim godinama.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Naime, njen otac je bio pilot pa je cela porodica mnogo putovala celog života, a samo od kada je njena majka, pre 20 godina, napunila 65 godina, zajedno su prešle oko 500.000 kilometara.– Kada polazim na put sa majkom zanima me da li je lako kretati se po tom mestu u koje idemo. Na internetu istražujem kakav je pristup u gradu ili turističkom centru za invalidska kolica, kako su uređeni trotoari, postoje li taksi službe koje pružaju usluge za prevoz invalida, itd. Nekada se lako može koristiti i javni prevoz, ali nekada iznajmimo kombi, itd.
– Hoteli gde odsedamo moraju imati liftove, mogućnost iznajmljivanja kolica, prekidače na odgovarajućoj visini, itd. Aviokompanije uglavnom ne naplaćuju dodatno prevoz kolica i potrude se da se lako ukrcate na avion. Obavezno nosim masku za spavanje i ćebe jer majci bude hladno.
– Uvek pazim da između dve ture razgledanja jedemo i da imamo par sati odmora. Naravno, ne treba očekivati da ćete stići da obiđete tri grada u tri dana. Treba se duže zadržati na jednom mestu.
– Obavezno spremim i zdravstveno putno osiguranje. Nosim i sklopivu stoličicu, sklopiv štap za hodanje, itd. Takođe zapišem sva generička imena njenih lekova kako bih uvek mogla da kupim ako zatreba. Na jeziku zemlje u koju idemo zapišem na papiriće uputstva: ima visok pritisak, na ove lekove je alergična, itd.
Val dodaje da je obavezno nositi i energetske grickalice, telefon majčinog lekara, vodu, lekove protiv dijareje. Zanimljivo je da uvek nosi i lupu na stalku sa osvetljenjem jer je svetlo u restoranima i avionima obično veoma slabo.