Starije osobe su najugroženija grupa stanovništva u prirodnim katastrofama.
Možda na prvi pogled izgleda da prirodne katastrofe utiču na sve žrtve podjednako bez obzira na uobičajene karakteristike po kojima se ljudi obično dele, kao što su godine, kultura, nacionalnost, zdravstveno ili ekonomsko stanje. Međutim, naučni radovi ukazuju na to da su prirodne katastrofe imale disproporcionalno veći negativni uticaj na stare u odnosu na druge grupe.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
- Ceo serijal: Starije osobe u prirodnim katastrofama
Položaj starijih odraslih osoba izrazito je nepovoljan kada je u pitanju spremnost za prirodne katastrofe i oporavljanje od njih
(Torgusen i Kosberg, 2006). Na primer, 2004. godine, nakon što je Indiju, Indoneziju, Šri Lanku i Tajland zadesio cunami, 92.000 ljudi starijih od 60 godina je raseljeno (Alzaga et al, 2005; Mudur, 2005). Uragan Katrina je 2005. godine odneo oko 1.000 života, polovina od toga bili su ljudi stariji od 75 godina (Bytheway, 2007).
„Sama starost ne čini osobu ranjivom. Pre svega je reč o vezi između odmaklih godina i verovatnoće postojanja posebnih potreba koje povećavaju stepen krhkosti.“ (Fernandez, Byard, Lin, Benson i Barbera, 2002).
Koncept „ranjivosti“ čvrsto je povezan sa zavisnošću, izolovanošću i/ili invalidnošću, bez obzira na godine. Kao rezultat toga, zavisnost stvara društveni kontekst u kome su starije odrasle osobe ranjive, te je kompromitovana njihova sposobnost reagovanja na prirodne katastrofe (Bernardo i Veenema, 2004).
Iako su se vladine i nevladine agencije u nekoliko zemalja udružile kako bi razvile i implementirale usluge spremnosti za katastrofe koje služe pre svega potrebama ranjivih starijih osoba, izgleda da mlađi, zdraviji ljudi i dalje prvi primaju pomoć nakon katatrofe, ostavljajući stare da čekaju na svoj „red“.
Kako sugeriše Morrow (1999), ranjivost u katastrofama je tvorevina društva i zavisi u velikom delu od ekonomskih okolnosti i društvenog statusa definisanih u svakodnevnom životu. Prema tome, neuspeh pružaoca usluga tokom katastrofe da se prilagode starijima mogao bi simbolički da se dovede u vezu sa značenjima pripisanim društvenim klasama i društvenim ulogama (Bankoff, Frerks & Hilhorst, 2004).
Serijal na osnovu naučnog rada „Disaster Preparedness for the Elders“ Isaije Maršala i Šenon Metjus sa Winston-Salem državnog univerziteta