Petominutni film u 3D animaciji obrađuje sve češću temu u filmografiji – komunikacija starih ljudi sa ličnim robotima koji treba da im pomognu u kućnim poslovima ali i da im budu neka vrsta društva u samoći samotnog života.
Penzin već dugo obrađuje ovu temu, sagledavajući razloge „za“ i „protiv“, i otvarajući u domaćoj javnosti pitanja koje ovakvi aranžmani donose (prethodne tekstove na temu možete naći klikom na katerogiju „Roboti 21. veka – pomoćnici i negovatelji“).
Često je prva reakcija – robot ne može zameniti čoveka, ljudsku pomoć i društvo, ali to i nije pitanje. Pitanje je – Kog čoveka? Pošto bi primarna uloga ovakvih robota bila da olakšaju život i samoću onih koji nemaju nijednog čoveka pored sebe, a takvih će biti sve više kako stanovništvo sveta bude dalje starilo.
Zahvaljujući razvoju tehnologije mašine danas već umeju da uče, da prepoznaju naša osećanja prateći vibracije u glasu, crte lica, pokrete, ali i da odgovarajuće reaguju. Zato roboti kao kompanjoni u staračkim domaćinstvima nisu predaleka budućnost, a već postoji nekoliko i dugometražnih filmova koji obrađuju ovu temu, kao što je to film Robot i Frenk iz kog je fotografija na početku (kliknite na link za detalje).
U filmu Promena baterija (Changing batteries) koji traje svega pet i po minuta, autor obrađuje ovu temu na jednom emotivnijem nivou… Baki koja živi sama stiže paket sa robotom koji joj šalje dete uz poruku da neće stići da dođe „ni ove godine“. Druženje počinje tako što robot ćutke obavlja sve kućne poslove, ali zatim se odnos produbljuje…
Ceo filmić možete pogledati ispod…