Procene na osnovu popisa stanovništva Srbije govore da će do 2030. godine procenat starijih od 65 godina, kojih danas ima oko 400.000, porasti na najmanje 22 odsto ukupnog stanovništva. Uz porast životnog veka za 1,4 godine godišnje, sa 69,7 na 71,1 za muškarce i sa 75 na 76,4 za žene, procenat starijih od 80 godina će se u istom periodu više nego udvostručiti.
Specifične potrebe, interese i sklonosti starijih potrošača najbrže je prepoznao privatni sektor i to ponajpre u trgovini kroz razne akcije, popuste za penzionere, ali i kredite kod pojedinih banaka, smeštaj po privatnim domovima, pogodnosti za pomagala i aparate. Interes se prepoznaje i u turizmu, jer je u ponudi sve više aranžmana po banjama i izleta za penzionere.
Zato se može zaključiti da se javni sektor najsporije prilagođava potrebama, interesima i sklonostima starijih. Mr Nadežda Satarić iz „Amitija“, najveće domaće nevladine organizacije koja se bavi problemima starih, kaže za Večernje:
– Država deklarativno ima mehanizme podrške, ali je to sve nedovoljno i pokriva izuzetno mali broj onih kojima je ta pomoć potrebna. U 2011. godini tek nešto više od 10.000 je primilo novčanu socijalnu pomoć od države. Uslovi za ostvarivanje ove pomoći, između ostalih, predviđaju i utuživanje srodnika koji su po Zakonu u obavezi u izdržavanju svojih najstarijih, a što mnogi stari ne žele ili nerado čine.
– I jednokratnu novčanu pomoć, koju dodeljuju lokalne samouprave, dobilo je tek nešto više od 17.000 starijih. Dodatak za pomoć i negu od strane drugog lica prima samo 24.000, a 10.000 koristi usluge pomoći u kući.