Novim Porodičnim zakonom uveden je institut „predbračnog i bračnog ugovora“, čime ovaj zakon predviđa da (budući) supružnici u (pred)bračnom ugovoru svoje imovinske odnose mogu urediti na način koji njima odgovara.
Bračni ugovor mogu sklopiti budući ili sadašnji supružnici, ali i vanbračni partneri, s tim što je u njihovom slučaju ovaj ugovor bez dejstva ako ne stupe u brak. Bračni ugovor definisan je poglavljem Porodičnog zakona „Ugovori supružnika“, koje sadrži samo Član 188, sa tri stava, a pominje se i u Članu 176 (ovi članovi zakona dati u celosti na dnu strane).
Ovim povodom, advokat Aleksandar N. Đorđević, u intervjuu za Politiku, kaže da se egzotični predbračni ugovori, poput onih među holivudskim parovima, ipak ne sklapaju u Srbiji, jer su u suprotnosti sa našim mentalitetom i običajnim pravom, te da je imovina najčešći predmet bračnih ugovora:
– Iako bračni ugovor postoji u našem zakonu već deset godina, veoma mali broj (budućih) supružnika sklapa ovu vrstu ugovora – svega desetak godišnje u Beogradu. Mogu da razumem otpor koji postoji prema ovoj vrsti ugovora koji treba da se sklopi u momentu kada ljubav cveta i kada jedan supružnik treba da bude glas razuma i izgovori rečenicu „hajde da sklopimo bračni ugovor da se ne bismo svađali kada se razvedemo“. Najčešća i prirodna reakcija onog drugog supružnika jeste „ti nemaš poverenja u mene“.
– Ali, ovde nije reč o poverenju već o prevenciji sukoba nakon razvoda i o tome da bračni ugovor drži emocije i prisebnost pod kontrolom. Iako svi parovi veruju da će živeti srećno i zadovoljno do kraja života, realnost je da se svaki četvrti brak u Srbiji razvede, a da parnice oko podele imovine mogu da traju i po dvadeset godina. Mi imamo potpuni sunovrat braka i porodice – sve je više porodičnih sporova, a njihov uzrok je nedostatak novca – objašnjava Đorđević.
U ugovoru se najčešće navodi ko šta unosi u brak i tako se isključuje „režim“ zajedničke imovine. Najčešće se ugovara susvojina, odnosno precizira se kojim će procentom zajedničke imovine raspolagati jedan od supružnika.
Primera radi, supružnici se mogu dogovarati da će jedan od njih dobiti prvi sprat kuće, a drugi prizemlje kuće.
Međutim, prosečno imućni ljudi najčešće ne prave tu vrstu ugovora. Bračne ugovore uglavnom sklapaju bogatiji supružnici, odnosno oni čija je razlika u prihodima drastična i koji pre braka imaju veliku imovinu.
U takvim ugovorima najčešće se precizira da se ono što se unosi u brak iznosi iz braka.
– Na primer, ako jedan od supružnika u brak unosi kuću i jahtu on najčešće insistira da to i iznese iz braka. Suština ugovora jeste da se izbegnu sporovi do kojih neminovno dolazi nakon razvoda kada razum ustupi mesto inatu – kaže Đorđević za Politiku.
Porodični zakon, Član 176, stav 2: Smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud.
Porodični zakon, Ugovori supružnika, Bračni ugovor, Član 188:
- Supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor).
- Bračni ugovor mora biti zaključen u pismenom obliku i mora biti overen od strane sudije, koji je dužan da pre overe supružnicima pročita ugovor i upozori ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine.
- Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.