U Beogradu je održan skup penzionera na kome je izražena njihova podrška studentima i zahtevu za vanredne izbore. Penzioneri su zatražili i reformu penzijskog sistema i dostavili dopis Vladi Srbije kojim se traži hitno poboljšanje materijalnog stanja penzionera sa najnižim penzijama.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografije: Penzin.rs
Penzioneri su se okupili u utorak, 27. maja 2025. godine na Trgu Republike u Beogradu da bi iskazali podršku studentima koji mesecima protestuju. I na prethodnom skupu, 5. februara, izražena je jasna podrška penzionera studentima, ali su ovog puta penzioneri zatražili i reformu penzionog sistema i vanredne izbore.
Nakon odavanja počasti poginulima u padu nadstrešnice u Novom Sadu i stradalima u požaru u domu za stare i himne Srbije, okupljenima se obratio Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS). USPVLS je organizator skupa.
Govor predsednika USPVLS Jovana Tamburića
Jovan Tamburić rekao je okupljenima da su svi oni „u svenarodnom pokretu koji se zalaže za Srbiju prava i pravde u kojem su studenti srce, svetlost, snaga i njena budućnost. Nema ničeg normalnijeg nego da penzioneri podrže svoju mladost koja se bori za državu u kojoj će ostati.“
Podrška penzionera zahtevu studenta za vanredne izbore
„Od ubistva građana na železničkoj stanici u Novom Sadu, studenti traže da institucije rade svoj posao i obezbede pravdu dovođenjem odgovornih na optuženičku klupu. Tražeći pravdu obišli su skoro sve trgove, raskrsnice i stigli u sve gradove i sela u Srbiji, stigli do Strazbura i Brisela dok su odgovorni bežeći od moralne i sudske odgovornosti sve učinili da se zahtevi ne ispune i pravda ne zadovolji“, rekao je Tamburić.
Smatra da je „jedini nenasilni, demokratski i civilizacijski način razrešenja društvene krize u kojoj se nalazi država su slobodni i demokratski izbori koje su tražili studenti.“
„Ko god ignoriše takav zahtev gura Srbiju u još veću krizu koja može imati i velike bezbednosne, ekonomske i druge posledice. Oni koji su na početku studentskog pokreta nudili i pretili izborima beže od njih i društvo uvode u haos optužujući studente za to, dok oni sprovode nasilje nad njima, univerzitetima i građanima koji ih ne podržavaju.“
Okupljene je zamolio da se izjasne o tome ko je za, a ko protiv da se podrži zahtev studenata za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora
Nakon što su se okupljeni izjasnili podizanjem ruke, Tamburić je konstatovao da su okupljeni jednoglasno podržali zahtev studenata za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora.
„Našu Srbiju možemo osloboditi od zla samo udruživanjem razumnih i zato pozivamo studente da objedine delovanje svih građana i političkih subjekata koji žele promenu vlasti i promenu sistema tako da Srbija postane država prava i pravde a ne da ostane država birokratije, kriminala i korupcije“. rekao je Tamburić.
Predsednik USPVLS-a je zatim deo svog govora posvetio penzijskom sistemu i potrebom za njegovom reformom, što je jedan od zahteva skupa.
Reforma penzijskog sistema
„Penzijski sistem Srbije je nepravedan i ne obezbeđuje dostojanstven život penzionerima“, rekao je Tamburić podsećajući da preko milion penzionera živi u siromaštvu i bedi.
Naveo je da je urađen Predlog izmena i dopuna Zakona o PIO „kojima bi se svim penzionerima obezbedila penzija dovoljna za dostojanstveniju i sigurniju starost“
„Reformom penzijskog sistema bi:
- Većinsko upravljanje koje je oteto 2014. bilo vraćeno predstavnicima radnika i penzionera a poslovanje fonda bi kontrolisao nadzorni odbor jer je Fond vlasništvo osiguranika-budućih penzionera i korisnika-sadašnjih penzionera, a ne države i stranaka na vlasti. Država za njega samo garantuje.
- Fond bi bio nezavisan od izvršne vlasti i finansijski održiv sa izvornim prihodima od doprinosa PIO, posebnim prihodima od određenih taksi i akciza, prihoda od imovine i vlasničkih udela u javnim preduzećima i stvorenih stalnih finansijskih obaveza države prema njemu.
- Najniže penzije poljoprivrednika bi bile izjednačene sa penzijama u kategoriji zaposlenih i sve povećane iznad granice siromaštva.
- Bili bi ukinuti doživotni penali za prevremenu starosnu penziju sa 40 godina staža posle sticanja godina života za punu penziju.
- Oštećenim penzionerima i naslednicima onih koji su preminuli bi se vratili neisplaćeni delovi penzija zbog njihovog smanjenja u periodu od 2014. do 2018. Smanjenjem penzija nije isplaćeno oko 840 miliona evra. Oštećeno je oko 800 hiljada penzionera i naslednika onih koji su preminuli.
- Povećali bi se izvorni prihodi Fonda za oko 12 odsto od doprinosa PIO vraćanjem stope na 26 odsto i obezbeđenjem plaćanja doprinosa PIO na celokupnu zaradu zaposlenih.
- Formirala bi se inspekcija Fonda za kontrolu plaćanja doprinosa PIO od strane poslodavaca i kontrolu rada zaposlenih u Fonda zbog čijeg nezakonitog rada korisnici trpe a Fond godišnje gubi i po nekoliko milijardi dinara u sudskim postupcima.“.
Tamburić je napomenuo da su predlozi detaljnije obrazloženi u Predlogu Zakona. „Očekujemo od izborne liste koju će podržati studenti da ih unese u svoj program.“
Zaključio je da su studenti nacionalni heroji
„Srećni su roditelji, bake, dede, profesori i cela Srbija što ih imamo. Penzioneri su sa vama i uz vas! Živeli! Živela slobodna Srbija!“
Predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović
Okupljenima se zatim obratio Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“. Penzioneri, radnici i studenti, smatra, čine neraskidivo povezane delove društva i da jedni bez drugih ne mogu.
Uništavanje Fonda PIO i devastacija celog penzionog sistema jeste proces koji traje već više od tri decenije, pdosetio je. A penzioni fond ne može se puniti politikom siromaštva i minimalnih zarada.
Objasnio je da tvrdnje vlasti da svega 95 hiljada ljudi u Srbiji radi za minimalac nisu tačne. Dovoljno je da poslodavac isplati jedan dinar više, na primer za topli obrok, i taj radnik više ne ulazi u statistiku minimalca. Stvaran broj radnika koji realno primaju minimalnu zaradu kreće se između 400 i 500 hiljada.
Predsednik sindikata Sloga je podsetio da je Fond PIO nekada bio vlasnik banja, hotela i odmarališta, kao i objekata na moru u Crnoj Gori i Hrvatskoj.Da se tom imovinom domaćinski raspolagalo i da nije bila rasprodata i uništena, danas polovina potrebnih sredstava za penzije mogla obezbediti iz prihoda.
Trenutna situacija u kojoj zaposleni ne mogu svojim doprinosima da obezbede dovoljno sredstava za isplatu penzija vodi ka sve većem oslanjanju na budžetska sredstva. Veselinović je predložio da država smanji poreze i doprinose poslodavcima kako bi oni mogli da povećaju plate, a da se razlika nadoknadi iz budžeta u korist Fonda PIO:
Poređenje sa drugim državama
U Crnoj Gori je ceo zdravstveni fond prebačen na budžet: Na taj način su oslobođena sredstva koja sada koriste za povećanje plata i penzija. Veselinović je podsetio da je minimalna penzija u Crnoj Gori danas 450 evra, dok je u Srbiji jedva nešto preko 200 evra.
Govoreći o rastućim životnim troškovima, kazao je da su cene osnovnih proizvoda u Srbiji više nego u Švedskoj, iako prosečan penzioner u toj zemlji ima penziju od nekoliko hiljada evra. Kako je rekao, penzioneri u Srbiji su prinuđeni da čekaju mesecima na lekarske preglede i da sami finansiraju lekove i suplemente koji im znače život.
Posebno je ukazao na nepravdu koju predstavlja činjenica da pojedini političari imaju privilegovane penzije i istovremeno primaju visoke državne plate. Rekao je da ne može neko kao Krkobabić da ima penziju već 15 ili 20 godina u visini od 150 do 200 hiljada dinara, i da pored toga uzima milione iz budžeta kao ministar, dok s druge strane penzioneri gladuju i ne mogu da se leče.
Dostojanstvena starost, smatra, ne može da se obezbedi milostinjom pred izbore, već isključivo poštenim i pravednim penzijama koje su rezultat višedecenijskog rada. Naglasio je da je nužno hitno menjati zakon o PIO fondu i sve druge mere koje trenutno sprečavaju pravičnu raspodelu, kako bi i radnici i penzioneri, a sutra i studenti, mogli da žive dostojanstveno.
Jasminka Vukić o poljoprivrednim penzionerima
Jasminka Vukić, politikolog iz Negotina zahvalila se organizatorima skupa što su joj omogućili da javno progovori o onima koje niko i ni u kom kontekstu ne pominje – o poljoprivrednim penzionerima.
„Poljoprivredni penzioneri mesečno primaju od 11.000 do 23.000 dinara. Poljoprivredne penzionere nema ko organizovano da dovede u Beograd na ovakav skup. Oni nemaju kome da se obrate za pomoć, a nemaju ni vremena jer su zaokupljeni pukim preživljavanjem.
U Timočkoj i Negotinskoj krajini živi najstarije stanovništvo u Srbiji, posebno u selima. Mlađi su u okolnim gradovima ili inostranstvu. U većini sela ima tek stotinak stanovnika. To su uglavnom staračka, samačka domaćinstva. Tamo žive starci od sedamdesetak i više godina. Sa penzijama nisu u mogućnosti da podmire ni najosnovnije potrebe. U većini sela nema ambulante, pa čak ni prodavnice. Po osnovne namirnice dolaze u Negotin ili Zaječar, ali samo radnim danima kad koriste školske autobuse.
Da li su slučajno ti ljudi nevidljivi, zanemareni i poniženi, nije više ni važno. Pitanje je kako da im se hitno pomogne.
Ja sam zato danas sa vama – da zajedno sa inicijatorima ovog skupa Udruženjem sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije i svima vama, odemo do Vlade i predamo predloge za promene penzijskog sistema, sa posebnim apelom i zahtevom da se urgentnopoboljša položaj penzionera sa najnižim penzijama i to pre reforme.
Verujem da će studenti osloboditi Srbiju i doneti promene posle kojih će svi penzioneri dostojanstvenije proživeti svoju starost!“
Protestna šetnja penzionera
Penzioneri su, zajedno sa grupom studenata, u organizovanoj koloni otišli do zgrade Predsedništva. Zatim su nastavili do zgrade Vlade Srbije. Ispred zgrade Vlade pročitan je dopis u kome se traži da se hitno poboljša ekonomski položaj penzionera sa najnižim penzijama. Taj dopis je zatim predat na pisarnici Vlade republike Srbije.
Za kraj, penzioneri su velikim aplauzom pozdravili još jednom studente, mladost ove zemlje koja se bori za sve građane.
