Svi grabimo da produžimo fizički život, svi kažemo: „Ajde da poživim još malo“. Niko ne kaže: „Hajde da stvaram još malo“. I zato je ova knjiga „Ploveći životom“ dokaz da je stvaranje u poznim godinama privilegija lepote življenja.
U četvrtak, 17. decembra 2015. godine, u prostorijama Crvenog krsta Beograda, održana je promocija knjige „Ploveći životom“. Reč je o zbirci pesama autora koji su članovi Literarne radionice Crvenog krsta Savski venac.
Radionica je nastala kao deo projekta „Dodati život godinama“ čiji cilj je bio da se stariji građani osnaže i podrže, ali u njoj mogu učestvovati svi, bez obzira da li su stanovnici Savskog venca i bez obzira na godine.
Obraćajući se okupljenima, sekretarka Crvenog krsta Beograda Ivana Marisavljević Dašić je rekla da ništa ne može da dočara ono poštovanje i divljenje koje u Crvenom krstu imaju prema aktivnostima ove literarne radionice.
„Moram reći da ste vi model onome čemu stremi Crveni krst Beograda i želeli bismo da ono što što vi radite u vašoj organizaciji Crvenog krsta, na opštini Savski venac, postane model kako da rade i ostale organizacije Crvenog krsta: da otvore svoja vrata, da okupljaju svoje saradnike i volontere… Nadam se da ćemo na pravi način tu poruku poslati i da će ta poruka otići do onih do kojih treba“, rekla je Ivana Marisavljević Dašić.
Julija Kotal Jevrić iz Crvenog krsta Beograda objasnila je, za one koji ne znaju, da se Literarna radionica sastaje svakog ponedeljka, od 11 do 12 časova u Crvenom krstu Savski venac, Durmitorska ulica broj 12.
„I ne samo tada. Kad god osete potrebu, kad god žele… Radionicu vodi Ružica Ćalić, profesor srpskog u penziji, a članovi su ne samo ljudi u najboljim godinama, već i njihove unuke. Zbog toga ćemo danas predstaviti pesme dve unuke. I to nisu samo građani Savskog venca. U ovu radionicu mogu da dođu svi koji pišu, koji vole da slušaju ili prosto žele da se druže.“
Okupljeni su zatim uživali u pesmama koje su čitali sami autori ili njihovi prijatelji. Dovoljno je prisustvovati jednoj ovakvoj promociji da se shvati koliko je malo potrebno da ljudi budu srećni i da daju najbolje od sebe.
Za one koji nisu bili na ovoj promociji, a potreban im je podstrek da se i sami priključe ovoj ili sličnim grupama, prenosimo deo govora Svetlane Vukadinović, psihologa i psihoterapeuta.
„U mladosti smo svi pomalo pesnici. Sama je mladost za sebe poezija, ali život i njegove turbulencije posle sve pretvore u prozu i prozaiku. Ali kad neko piše pesme u poodmaklim godinama, onda to znači vitalnost, onda to znači želju za životom. Znači svežinu duha, znači pobedu duha, znači optimizam…
Mi, psiholozi, kažemo: u životu svi rastemo, svi se razvijamo, svi se menjamo, svi se penjemo na više nivoe funkcionisanja. I zato mislim da su ove pesme i misaone i iz njih se čuje da su plod velikog i bogatog životnog iskustva. Čuje se mudrost i čuju se životne istine. Radost.
Ne bi ovih pesama bilo da nema ljubavi. Ljubav je, uglavnom, pokretač. Kažu, nema stvaralaštva bez strasti, nema poezije bez emocija. Ljubav za bližnje, ljubav za drugo ljudsko biće, ljubav za domovinu, ljubav za celo čovečanstvo, te ljubav za život. To je poruka stvaralaštva u svim vremenima i u svim godinama. Ljubav je pokretač.
Još u antičko vreme, zbog toga su za pesnike govorili da su najbliži bogovima. Zašto najbliži bogovima? Zato što su oni duhovno uzvišeni, pesnici su izvan i iznad stvarnosti. Poezija je duhovna disciplina i ona pesnika uzdiže, ona pesnika oplemenjuje.
I zato, zbirka ovih pesama koja je izdata, višestruko je dobra, višestruko je značajna i višestruko vredi. Ona je doprinos našoj rečitosti. I pošto znamo da je svaka knjiga zajedničko dobro, ova će knjiga biti zajedničko dobro. Neki novi ljudi će u ovim pesmama naći nešto novo, nešto lepo i nešto plemenito…
Mislim da ova knjiga može da bude i inspiracija mladim ljudima da u svakom vremenu, svakom dobu, postoji veliki, ogroman stvaralački kapacitet, samo ga treba pokrenuti. I ove pesme su ustvari veza između prošlosti i sadašnjosti, ali i veza iz ove naše sadašnjosti sa budućnošću. Njih će čitati neki drugi ljudi i neki koji, možda, sad nisu ni rođeni.
Ovo je dragoceno i zato što je to produžavanje intelektualnog života. Mi svi grabimo da produžimo fizički život, svi kažemo: ‘Ajde da poživim još malo’. Niko ne kaže: ‘Hajde da stvaram još malo’. I zato mislim da je ova knjiga dokaz da je stvaranje u poznim godinama privilegija lepote življenja.
Oni koji pišu pronašli su ono što je uvek i postojalo. A to je snaga, to je duh, to je kreativnost i ljubav. I evo sada, mislim da svima možemo da poželimo samo ljubav i stvaranje.“