Penzija: Šta će biti sa penzijama od jeseni

Zvaničnici govore da su rezovi neophodni radi uštede od oko 500 miliona evra u budžetu. O tome koliko će penzioneri izgubiti smanjenjem od 15.000 dinara godišnje, niko ne govori…

Časopis Penzija napravio je istraživanje na temu posledica izvesnog smanjenja penzija od jeseni 2014. godine. Tekst Ivane Labović preuzimamo u celosti sa sajta Presa:

Penzioneri će, kako stvari stoje, mesečno gubiti deset odsto svog penzionog čeka. Od umanjenja u iznosu od 20 odsto koje je najavio bivši ministar finansija Lazar Krstić se odustalo, ali njegov naslednik Dušan Vujović najavljuje da je razumno smanjiti ih za deset.

U brojkama, prosečan penzioni ček godišnje će biti manji za oko 15.500 dinara. Dok zvaničnici govore da su ovi rezovi neophodni radi uštede od oko 500 miliona evra u budžetu, o tome koliko će penzioneri zaista izgubiti, niko ne govori.

Rast prosečnih penzija od 2007. do 2013. godine: 
  • 2007. godina – 18.000 dinara
  • 2008. godina – 21.700 dinara
  • 2009. godina – 21.700 dinara
  • 2010. godina – 21.700 dinara
  • 2011. godina – 22.000 dinara
  • 2012. godina – 23.690 dinara
  • 2013. godina – 24.745 dinara

Naizgled malo smanjenje od deset odsto, zapravo je uskraćivanje više od polovine jedne penzije na godišnjem nivou. Računica je vrlo jednostavna. Poslednji podaci Fonda PIO pokazuju da je prosečan penzioni ček u aprilu ove godine iznosio 24.200 dinara. Ako znamo da je iznos od 11.242 dinara neoporezivi deo primanja, prosečna penzija će mesečno biti manja za oko 1.300 dinara.

To znači da će im svakog meseca zafaliti novca za račune ili za lekove, da će svakog meseca u frižideru imati dva kilograma mesa, 20 kilograma povrća, 15 kilograma voća ili 15 litara mleka manje.

A kada to pomnožimo sa 12 meseci u godini? Dobićemo podatak da će penzioneri u kućnom budžetu godišnje imati minus od oko 15.500 dinara. Izgleda da deset odsto ipak nije tako malo, kada se izračuna da je to, na primer, godišnji iznos koji najstariji izdvajaju za račune Infostana.

U našoj zemlji gotovo 250.000 penzionera živi na ivici egzistencije, sa primanjima od 13.288 dinara i manje. Ukoliko se donese odluka da se umanjenje od deset odsto sprovede linearno, najsiromašniji bi to najviše osetili, jer priznaćete, penzioni ček umanjen za 10 odsto znatno će lakše pasti penzioneru koji ima penziju od 60.000 dinara ili veću.

Za sada, od članova Vlade dobijamo obećanja da nema govora o linearnom smanjenju penzija, i da se čekovi najugroženijih penzionera neće dirati. Pre nekoliko meseci istu poruku srpski penzioneri dobijali su i kada je reč o visini primanja, pa su sada suočeni sa izvesnim smanjenjem od deset odsto i, kako se najavljuje, novim kalkulacijama i mogućim dodatnim umanjenjem početkom 2015. godine.

Još jedan podatak na koji se ministri i premijer često pozivaju poslednjih dana je onaj koji pokazuje da je u periodu od 2007. do 2012. godine penzije porasla za čak 72 odsto. Zbog toga je, kažu, budžet Srbije oštećen za 6,7 milijardi evra, jer su u istom periodu povećavane i plate. Međutim, u periodu od tih pet godina penzije su bile veoma male, često nedovoljne za preživljavanje.

Logično je pitanje – ako ni sa povećanjem od 72 odsto penzioni ček nije pokrivao osnovne troškove života, kako je odluka da se one sada smanje za deset odsto opravdana? Zašto sve mere štednje idu na račun socijalnih kategorija stanovništva, koje ionako ne znaju kako sastavljaju kraj s krajem?

Od nadležnih koji su radili na izradi predloga Zakona o PIO, do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovore. A kada smo pitali ekonomiste, rekli su nam da je njihov stav da smanjenje penzija i plata nikako nije rešenje.

Kako su nam rekli, jedini način da se smanji deficit u budžetu jeste pokretanje privredne aktivnosti i samim tim – povećanje broja zaposlenih. Sve druge mere neće biti efikasne, jer smanjenjem prihoda opada i potrošnja. Naša ekonomija se, kako su nam rekli, isključivo zasniva na unutrašnjoj potrošnji, pa ćemo se sa njenim smanjenjem ponovo vrteti ukrug.

Kada ovoj poražavajućoj matematici pridodamo i najavljena poskupljenja – fiksne telefonije već od 1. avgusta, gasa, te mogućeg poskupljenja struje od čak 30 odsto zbog poplava i uvoza struje iz inostranstva, slika je još sumornija.

Penzioneri će tako izgubiti mnogo više od deset odsto, a da pri tom nijedna usluga niti namirnica nije značajnije pojeftinila kako bi se napravio balans i ublažile restriktivne mere.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *