Manja je verovatnoća da osobe koje su u braku u starosti dožive demenciju. Moglo bi se – sa oprezom, reći da brak štiti od demencije.
Prema rezultatima nedavno objavljenog istraživanja, manja je verovatnoća da osobe koje su u braku u starosti dožive demenciju. Sa druge strane, verovatnoća da razvedene osobe dožive demenciju je oko dva puta veća nego kada su u pitanju osobe u braku.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Istraživanje ukazuje i na to da su razvedeni muškarci češće žrtve demencije nego što su to razvedene žene.
Naučnici su analizirali četiri grupe osoba koje nisu u braku: razvedene ili rastavljene, udovce i udovice, osobe koje nikada nisu sklopile brak, kao i osobe koje žive u vanbračnoj zajednici. Od svih njih, najveći rizik od demencije imali su razvedeni.
Alchajmer – sve opasnija bolest
savremenog sveta
Istraživnje, objavljeno u časopisu The Journals of Gerontology: Series B, pojavilo se u trenutku kada svet beleži u proseku jedan novi slučaj Alchajmera ili neke vrste demencije na svake 3,2 sekunde. Svake godine, na svetu se zabeleži 9,9 miliona novih slučajeva demencije. (Izvor: Alz.co.uk)
Alchajmerova bolest je postala veoma ozbiljna bolest savremenog društva.
Ovo istraživanje je važno jer broj starijih osoba koje nisu u braku sve više raste budući da ljudi žive sve duže, a njihov bračne veze postaju sve složenije“, kaže sociološkinja Hui Liu sa Univerziteta Mičigen, vodeća naučnica istraživanja.
Bračni status –
važan, ali zanemaren faktor
„Bračni status je važan, ali zanemaren društveni rizik odnosno zaštitni činilac kada je u pitanju demencija.“
Liu i njene kolege naučnici analizirali su reprezentativne podatke na nivou Sjedninjenih Država iz Studije zdravlja i penzionisanja (Health and Retirement Study), sprovedene od 2000. do 2014. godine. Uzorak je obuhvatio više od 15.000 ispitanika koji su imali 52 ili više godina 2000. godine. Ovoj velikoj grupi ljudi na svake dve godine merene su kognitivne funkcije, lično ili telefonom.
Naučnici su takođe otkrili da različito finansijsko stanje samo delimično doprinosi povećanju rizika od demencije kod razvedenih, udovica/udovaca i kod onih ispitanika koji nikada nisu stupili u brak. Kada su u pitanju oni koji žive u vanbračnoj zajednici, kod njih ekonomski faktor nije mogao biti nađen kad je u pitanju uticaj na rizik od demencije.
Pored toga, činioci povezani sa zdravljem, kao što su ponašanje i hronična stanja, malo utiču na rizik među razvedenim i oženjenim, ali izgleda da su uticali na ostale grupe ispitanika.
„Ovi zaključci biće korisni onima koji kreiraju zdravstvenu politiku. Takođe će pomoći i profesionalcima koji žele da bolje identifikuju ranjive grupe i osmisle efiksne strategije kako bi se smanjio rizik od demencije“, smatra Liu.