Naučno-fantastični film iz 1988. godine „Oni žive“, čuvenog reditelja Džona Karpentera (Noć veštica, Magla) svojevrsna je kritika potrošačkog društva u vreme kada ova tema i nije bila zastupljena u javnosti, a koje je po mnogo čemu istovetno sa vremenom u kom živimo i danas…
Radnja prati Nada (po istoimenoj priči na osnovu koje je film nastao), građevinskog radnika koji dolazi u Los Anđeles tražeći posao, gde se sprijatelji sa kolegom Frenkom. Frank ima porodicu negde na severu koju je ostavio u potrazi za poslom, jer, posla je sve manje.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Improvizovano naselje u kom žive zajedno sa čitavim porodicama beskućnika negde na obodu metropole pod stalnom je prismotrom policije. U jednoj raciji koja traga za tajnom radio-TV stanicom naselje ostaje pusto a Ned pronalazi pakovanje naizgled običnih crnih naočara za sunce.
Međutim, naočare našem junaku otkrivaju „stvaran“ svet u kom zapravo živimo na sličan način na koji je to predstavljeno u filmu „Matriks“. Razlika je u tome što ovde vanzemaljci sa ljudskim likom štampaju reklame, novine, poruke za Zemljane kojih nismo svesni.
Pogledom kroz ove naočare bilbordi postaju crno-bele poruke-naredbe (slika ispod sa scenama iz filma Oni žive): kupuj, troši, slušaj, ne pitaj, ne misli, novac je tvoj bog, spavaj osam sati, spavaj, gledaj tv, slaži se, ne kritikuj autoritete…
Film Oni žive ne pretenduje da bude visokoumni naučno-fantastični horor, ali ideja je jednostavna, ogoljena i banalno prikazana, ali upozoravajuće „moguća“ i „realna“.
Zato i nije čudo to što je ovaj „niskobudžetni“ film postao kultni i za nove generacije protivnika konzumerizma i potrošačkog društva.
Najzanimljivija „kritika“ ovog filma na koju smo naišli veli: „Oni žive je – dokumentarac“. Fotografija gore desno koju smo snimili u jednom tržnom centru u Beogradu u januaru 2015. godine možda to i potvrđuje…