Odugovlačenje i impulsivnost su genetski povezani, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu Psychological Science.
Danijel Gustavson sa Univerziteta u Koloradu i njegove kolege sproveli su istraživanje sa 181 parova identičnih blizanaca i 166 dvojajčanih (neidentičnih) blizanaca.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ocenjivali su njihovu sklonost ka impulsivnosti i odugovlačenju i njihovu sposobnost da ustanove i održe ciljeve. Identični blizanci, koji dele 100 odsto svojih gena, imaju tendenciju da pokažu više sličnosti u ponašanju od neidentičnih, koji dele samo 50 odsto svojih gena (kao i sva druga braća i sestre). Ova genetska razlika omogućava da se proučava značaj genetskih uticaja i uticaja okruženja na individulano ponašanje.
Odugovlačenje se zaista pokazalo kao nasledno, kao i impulsivnost. „Ne samo to, čini se da postoji potpuno genetsko preklapanje između odugovlačenja i impulsivnosti – tj. ne postoje genetski faktori koji su jedinstveni za svaku osobinu posebno.“ Veza između odugovlačenja i impulsivnosti takođe se genetski preklapa sa sposobnošću upravljanja ciljevima.
Ovo podržava ideju da odlaganje za sutra, donošenje ishitrenih odluka i neuspevanje postizanja ciljeva imaju zajedničko genetsko poreklo, kažu istraživači. Oni tumače ove rezultate sa stanovišta evolucione psihologije koja smatra da geni koji su preživeli prirodnu selekciju tokom evolucije bi trebalo da obavljaju korisne funkcije za opstanak.
Sa evolucione tačke gledišta, objašnjavaju istraživači, „impulsivnost ima smisla: naši preci bili su skloni traženju neposrednih nagrada pošto je sutrašnjica bila neizvesna. Odugovlačenje, sa druge strane, možda se pojavilo u skorije vreme istorije čovečanstva. U savremenom svetu, imamo brojne vremenski udaljene ciljeve za koje moramo da se pripremamo – kada smo impulsivni, lako nas je omesti od dugoročnih ciljeva, zato mi često odugovlačimo.“
„U tom kontekstu, čini se logično da su ljudi koji stalno odugovlače takođe u osnovi i veoma impulsivni.“ Gustavson i njegove kolege sada proučavaju kako su odugovlačenje i impulsivnost povezani sa kognitivnim sposobnostima na višem nivou, kao što su izvršne funkcije i kako su ti isti genetski uticaji povezani sa ostalim aspektima samoregulacije u svakodnevom životu.